Dokument koji dokazuje da je prekršen Zakon o kulturnom dobru: Da li su u malverzacije s Generalštabom uključene sve nadležne državne institucije?

U tom dokumentu, datiranom 10. jula 2024, sa potpisom tada v.d. direktora Zavoda Aleksandra Ivanovića, predlaže se Ministarstvu kulture da donese „Odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra (spomenika kulture) Zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, a okolini Zgrada svojstvo zaštićene okoline spomenika kulture, sve utvrđeno Odlukom Vlade Republike Srbije 05 broj 633- 8111/2005 („Službeni glasnik RS“ br. 115/2005)“.

I u ovom dokumentu gradskog Zavoda već na prvi pogled može uočiti kršenje zakona i procedure – recimo, GZZSK takav predlog mora da uputi Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a on, ako ga prihvati, dostavlja Ministarstvu kulture. Takođe, da bi takav predlog uopšte mogao da se uputi, pre toga mora da se izradi stručni elaborat, a taj elaborat Ministarstvu nije dostavljen.

Tu su i druga, navodna izigravanja zakona, koja se poklapaju sa nedavnim skandalom i procesuiranjem v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, koji je od 13. maja ove godine pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, o čemu je Danas već pisao. Vasić je optužen za falsifikovanje dokumenta, kojim je uz „blagoslov“ Ministarstva kulture, Vlada Srbije zgradama Generalštaba, izuzetnom delu arhitekte Nikole Dobrovića, 14. novembra 2024. ukinula svojstva kulturnog dobra.

Vasić, koji je na funkciju v.d. direktora RZZSK došao bez položenog konzervatorskog ispita, kako nalaže zakon, takođe „manevrom“ vlasti (posle ostavke dotadašnje direktorke dr Dubravke Đukanović, koja nije prihvatila ultimatum ministra finansija Siniše Malog da se Generalštabu ukine zaštita kulturnog nasleđa), priznao je krivicu pred tužiocem, a dokument koji je falsifikovao identičan je dokumentu koji je Aleksandar Ivanović dostavio Ministarstvu kulture jula prošle godine.

Tu su i druge podudarnosti – l Ivanović je na mesto v.d. direktora gradskog ZZSK došao nakon što je dotadašnja direktorka, istoričarka umetnosti Olivera Vučković, iz istih razloga kao i Đukanović, podnela ostavku, a svoje predloge Ministarstvu kulture da Generalštabu prestanu svojstva kulturnog dobra, i Vasić i Ivanović uputili su istog dana, 10. jula 2024. Jedina razlka je u tome što je Vasić pod istragom, a Ivanović je nagrađen – nedavno je na potpuno netransparentnom konkursu imenovan za direktora gradskog Zavoda.

Najnoviji događaj, zbog koga su studenti protestovali 4. jula ispred ZZSK tražeći ostavku Ivanovića, ali je to zbog drugih događaja i narastajućeg nasilja vlasti prošlo bez veće pažnje javnosti, za Danas komentarišu najeminentniji predstavnici struke koja se bavi kulturnim dobrom.

Prema rečima arhitekte Bojana Kovačevića, predsednika Akademije za arhitekturu Srbije, autora knjige „Arhitektura zgrade Generalštaba monografska studija dela Nikole Dobrovića“, čiji su materijali učestvovali u procesu da ovo zdanje dobije status kulturnog dobra, on je marta prošle godine bio zamoljen da kao stručnjak koji se najviše bavio arhitekturom Generalštaba, dođe u gradski ZZSK.

– Tadašnja direktorka Zavoda i njena prva saradnica predočile su mi da trpe ogromne pritiske na temu zaštićenog statusa ansambla Generalštaba, kako i kolokvijalno u građanstvu i popularno u struci svi zovemo zdanja u Ulici kneza Miloša na brojevima 35 i 37 u Beogradu, ali sam zbog neposredno predstojećeg puta van zemlje pomerio taj radni razgovor za sedmicu dana. Potom sam dobio video poruku sa izjavom arhitekte Aleksandra Ivanovića datu Tanjugu sredinom marta o stanju Generalštaba kao kulturnog dobra. Bio sam na kratkotrajnom odsustvu iz Srbije i nemalo iznenađen onim što sam čuo, video – kaže Kovačević.

Kako objašnjava, Ivanovića poznaje od 1999, on je neko vreme radio u gradskom ZZSK, potom u Muzeju grada Beograda, odakle je opet otišao u izvođačku praksu, prekinuvši svoj neposredan rad na zaštiti nasleđa, u trajanju dužem od decenije i po.

– Napominjem jer je to u ovom slučaju izuzetno značajno – Ivanović se nikada nije bavio nasleđem moderne arhitekture, njenim vrednovanjem i zaštitom. Poznavao je procedure zaštite i pravnu stranu službe, a to koliko je pozitivno i bitno može da bude i vrsta slepila pred očiglednošću stvari. Pomenuta izjava privatizovanom Tanjugu, ne baš kratka, delovala mi je sumnjivo, kao „nuđenje“’ mišljenja jednog stručnjaka zaštite, ili bivšeg stručnjaka zaštite, koja je potrebna izmafijašenoj državi razvaljenih institucija.

Da bi javnost razumela sled i smisao događaja, napominje Kovačević, treba da se zna da ni gradski Zavod, ni Republički (kome je gradski podređen hijerarhijski), ne mogu ‘’sami’’ niti ‘’direktno’’ ukinuti zaštitu kulturnog dobra, kao ni da je, analogno, proglase. Ovo je bitno jer dve direktorke ova dva zavoda nisu bile prinuđene od strane ministra finansija da podnesu ostavke, nego su ih podnele zato što nisu htele da pokrenu proceduru skidanjam zaštite Generalštabu, ono što su Ivanović i Goran Vasić vrlo brzo uradili.

– Stvar je „zapela’’, razbila se o zid odbijanja u republičkom ZZSK, gde su zaposleni stručnjaci aklamacijski odbili (osim jednog pravnika, sekretara, koliko mi je poznato), da stanu iza pokrenute inicijative iz gradskog ZZSK. Tako je i došlo do dovođenja, moram upotrebiti takav termin, nesretnika od Gorana Vasića za v.d. direktora Republičkog zavoda, umesto dr Dubravke Đukanović. Posle se dogodilo sve što je sada već dobro poznato javnosti.

Od 14. novembra prošle godine Vlada Srbije je u javnosti, i sam ministar kulture koji je Vladi servirao lažni papir, bivala optuživana za postupak bez presedana u politici baštine. Tek je kasnijie, povratkom „naglavačke“ sa Floride, Predsednik proizveo hapšenje Gorana Vasića, ali sa nastavkom koji je karikaturalan: čovek je priveden, nakon nekog vremena pušten da se brani sa slobode jer jeste ozbiljno osumnjičen, ali nije smenjen! Uz dodatak da mu je zabranjeno da dolazi na posao (!?) da ne bi uticao na svedoke šta se to dešavalo u Zavodu – ističe Kovačević.

Prema njegovim rečima, ostale su, na kraju, dve stavke koje zaslužuju pažnju:

– Prva je da Vlada Srbije pravno uopšte nije razjasnila dalji život svoje – sada je potpuno jasno – nelegalne pa tim i nelegitimne odluke od 14. novembra. Druga, da je Ivanović, inicijator na bazi netačnosti i neznanja za skidanje zaštite sa Generalštaba, kao v.d direktora, nedavno uveden i u redovni status direktora gradskog ZZSK. A jedino što je on ‘’vršio’’ je trampa davanja jedne netačne i nestručne tvrdnje za mesto direktora ustanove u kojoj je nekada, pre četvrt veka, radio – objašnjava Bojan Kovačević.

Kako za Danas ističe naša sagovornica, koja je jako dobro upućena u sve događaje vezane za Generalštab koji su se odvijali i u gradskom i u republičkom ZZSK, ali u ovom trenutku ne želi da joj se pominje ime, u dokumentu koji je Ivanović 10. jula 2024. uputio Ministarstvu kulture, sve je sporno.

– Taj dopis je dat dvadeset dana od kako je Ivanović preuzeo dužnost, a u Ministarstvu kulture je zaveden istog dana kao i dopis v.d direktora republičkog ZZSK Gorana Vasića, i to su dve stvari koje su vrlo sumnjive. Tu je i prekršaj hijerarhijske procedure, to nikako nije smelo tako da ide, posebno bez stručnog elaborata. Zakon je tu vrlo precizan, mislim da je to član 41 – odluka o skidanju kulturne zaštite mora apsolutno da se donese u postupku koji je identičan kao i prilikom donošenja zaštite.

Dakle, mora da postoji ozbiljan stručni elaborat koji ide u republički ZZSK, koji daje svoje komentare, prihvata ga od gradskog ZZSK ili neke druge ustanove, ili ga vraća na doradu. Svega toga u ovom slučaju nije bilo, sve je urađeno mimo zakonske procedure da bi Vlada Srbije donela Odluku da se Generalštab izbriše iz registra zaštićenih kulturnih dobara.

To je, prema rečima naše sagovornice, iz najviših institucija vlasti bila organizovana cela mreža za otimanje ovog vrednog zdanja.

– To može da se vidi čak i po onim zavodnom pečatu Ministarstva kulture, koji nije upisan na propisan način, nego nekim rukopisom, a svi koji rade u državnim institucijama znaju da postoje jasne procedure. Ne postoji evropska zemlja u kojoj bi se zdanje koje je kulturno dobro moglo nazvati ruševinom, kao što je Aleksandar Ivanović u svom dopisu označio Generalštab – ističe naša sagovornica.

Snežana Quaedvlieg Mihailović, generalna sekretarka evropske mreže Europa Nostra za zaštitu kulturng nasleđa, koja se gotovo dve godine takođe bori za očuvanje Generalštaba, u izjavi za Danas iznosi i nove momente afere Ivanović.

– Žalimo što ekspertska delegacija Europa Nostre, koja je boravila u Beogradu od 23. do 27. juna, nije imala priliku da razgovara sa direktorom Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, iako je takav sastanak bio zatražen putem zvaničnog dopisa. Nakon što je modernistički kompleks Generalštaba uvršten na našu ovogodišnju listu 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi, namera eksperata Europa Nostre i Instituta Evropske investicione banke bila je da u otvorenom dijalogu sa svim nadležnim institucijama i stručnjacima i civilnim društvom doprinese nalaženju rešenja za obnovu modernističkog kompleksa Generalštaba u skladu sa zakonima i najboljim praksama zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji i u Evropi – objašnjava Mihailović.

– Dokument koji je potpisao direktor Gradskog zavoda, a koji je tek sada obnarodovan u medijima, pokazuje ozbiljna odstupanja od zakonom propisanih procedura. On je, po svoj prilici, izrađen bez znanja i učešća stručnog kadra ove ustanove, a poslat je direktno Ministarstvu kulture, mimo institucionalne hijerarhije u kojoj se jasno definiše da obrazloženo stručno mišljenje resornog zavoda treba biti upućeno Republičkom zavodu, koji jedini ima ovlašćenje da podnosi Ministarstvu kulture predloge o ukidanju statusa kulturnog dobra.

U tom dokumentu se, kako navodi, kao razlog za ukidanje statusa kulturnog dobra navodi da je kompleks Generalštaba “većim delom uništen”.

– Ipak, stručnjaci sa kojima su se članovi delegacije Europa Nostre sastali krajem juna jednoglasno su ocenili da je, uprkos oštećenjima, reč o kompleksu koji se može i mora obnoviti u skladu sa savremenim konzervatorskim principima. Takvi zahvati nisu nepoznanica u evropskoj praksi – brojni spomenici koji su pretrpeli velika oštećenja u ratovima, prirodnim katastrofama ili usled nemara, uspešno su rekonstruisani. Jedan od primera je Neues Museum u Berlinu, dobitnik Evropske nagrade za kulturno nasleđe, koju Europa Nostra dodeljuje u partnerstvu sa Evropskom komisijom.

Sve ovo što se dogodilo sa Generalštabom, kako ističe, samo potvrđuje da su pritisci na institucije koje bi morale da postupaju isključivo u skladu sa zakonom – nažalost – jako prisutni.

– Europa Nostra, zajedno sa našom članicom Evropa Nostra Srbijom, poziva nadležne institucije da hitno preispitaju odluke koje je Vlada Srbije donela 14. novembra 2024. godine, kojima se otvara prostor za uklanjanje kompleksa Generalštaba. Naime, s obzirom na sve nepravilnosti, ove odluke bi se morale staviti van snage. Čvrsto verujemo da kulturno nasleđe od ovako velike vrednosti za Srbiju i za Evropu mora biti sačuvano i obnovljeno u javnom interesu sadašnjih i budućih generacija – ističe Snežana Quaedvlieg Mihailović.

Arhitekta Miljan Salata, koji stoji iza kreativnog podcasta SFERA, i takođe je javno angažovan  za očuvanje Generalštaba, kaže da povezanost Ivanovića sa ovom aferom nije iznenađenje za stručnu javnost.

– Njegovi neargumentovani stavovi o tome da Generalštab više ne poseduje svojstva kulturnog dobra odavno su poznati unutar struke. Upravo su ga ti stavovi, čini se, i preporučili za poziciju v.d. direktora Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Podsećam da Generalštab nije samo arhitektonsko delo, već i nosilac snažnog memorijalnog značenja – kao simbol NATO agresije i jedino realizovano delo Nikole Dobrovića u Beogradu. Svaki pokušaj da se taj status umanji ili izbriše ne predstavlja samo napad na baštinu, već i na kolektivno pamćenje – navodi Salata.

– A ovo je samo još jedan u moru drugih primera duboke krize institucija koje bi morale da štite javni interes- u ovom konkretnom slučaju kulturno nasleđe Republike Srbije. Umesto toga, naše institucije se instrumentalizuju za sprovođenje interesa kako domaće političke elite, tako i moćnih globalnih aktera – uključujući i imperijalne porodice poput Trumpove.

Ono što je važno naglasiti, kako navodi, jeste da je borba za Generalštab i uopšte status svih kulturnih dobara u Srbiji direktno povezana sa sve većom pobunom stručne, akademske zajednice, koja traje još od aprila prošle 2024. kada je održana prva javna rasprava u svečanoj sali Građevinskog fakulteta.

– Vlast se danas nalazi u poziciji da više nema ni kadar ni legitimitet da kroz redovne stručne i institucionalne kanale sprovede ono što želi. Zato pribegava upotrebi sile, pritiska i sprege moći kako bi suzbila otpor. Imenovanje kompromitovanih figura na ključna mesta, poput gospodina A. Ivanovića i G. Vasića, dolazi nakon što su stručnjaci koji su odbili da učestvuju u uništavanju Generalštaba – zaposleni u Republičkom Zavodu putem otvorenih protestnih pisama i direktorke oba Zavoda (Gradskog i Republičkog) koje su podnele ostavke. To nije samo kadrovska smena, već se radi o gašenju otpora koji je počeo da se javlja unutar institucija – objašnjava Salata.

– Otpor stručne javnosti, studenata i građana — vidljiv kroz Deklaraciju o sudbini Generalštaba i Sajma, proteste, javne nastupe, tribine i otvorena pisma — i dalje nije dovoljno prepoznat u široj javnosti. A upravo taj otpor je ono što je nateralo vlast da toliko snažno reaguje.

Represija koju danas gledamo na ulici, je samo krajnja manifestacija onoga što smo mogli videti u Novembu 2024 godine kada je BIA upala u Republički Zavod.

Sa druge strane, nedavno hapšenje bivšeg direktora Republičkog zavoda, Gorana Vasića, može se takođe posmatrati kao vid otpora unutar tužilaštva, između državnog aparata sile i jednog sve šireg fronta stručne i građanske solidarnosti.

Zato smatram da ne treba posmatrati samo pojedinačne slučajeve kao izolovane afere — oni su deo sistematskog razgrađivanja svih zaštitnih mehanizama društva. A borba za Generalštab i Sajam nije borba za „beton“ ili „zgradu“, već borba za javni interes, profesionalni integritet i kulturni identitet, odnosno institucije koje nas štite od samovolje političke elite – ističe Miljan Salata.

Aleksandar Ivanović bez odgovora

Danas je poštujući proceduru, putem mejla, uputio pitanja i Aleksandru Jovanoviću povodom ovog dokumenta, ali do zaključenja broja nismo dobili njegov odgovor. Ovo su pitanja na koja nije odgovorio:

1. U dopisu koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda uputio Ministarstvu kulture, kojim se predlaže da se donese Odluka o prestanku svojstva kulturnog dobra (spomenika kulture) Zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, a okolini Zgrada svojstvo zaštićene okoline spomenika kulture, već na prvi pogled može se uočiti kršenje zakona i procedure – recimo, GZZSK takav predlog mora da uputi Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture,  a on, ako ga prihvati, dostavlja Ministarstvu kulture. Takođe, da bi takav predlog uopšte mogao da se uputi, pre toga mora da se izradi stručni elaborat, a taj elaborat očigledno niste uradili, jer ga u svom dopisu niste ni pomenuli ni dostavili. Kako to komentarišete?

2. Ovaj dopis ste dostavili Ministarstvu kulture samo dvadesetak dana posle Vašeg imenovanja za v.d. direktora Zavoda, odnosno, ostavke dotadašnje direktorke Olivere Vučković, koja nije prihvatila „sugestiju“ ministra finansija Siniše Malog da se Generalštabu oduzmu svojstva kulturnog dobra, a o čijoj je ostavci javnost bila obaveštena. Da li ste za tako kratko vreme, iako se do tada niste bavili nepokretnim kulturnim dobrom, mogli da uđete u suštinu ove oblasti i Generalštaba?

3. Zanimljivo je da je dopis gradskog Zavoda sa Vašim potpisom stigao u Ministarstvo kulture istog dana, 10. jula 2024, kada je u ministarstvo stigao i identičan dopis RZZSK, sa potpisom njegovog v.d. direktora Gorana Vasića, koji je na ovo mesto takođe došao posle ostavke dotadašnje direktorke Dubravke Đukanović. Da li je to slučajna koincidencija?

4. Tužilaštvo za organizovani kriminal je 13. maja procesuiralo Gorana Vasića za falsifikovanje dokumenta o Generalštabu koji je dostavio Ministarstvu kulture, a Vi ste nedavno, posle netransparentnog konkursa imenovani za direktora gradskog Zavoda. Da li ipak imate bojazan, pošto je i Vaš dopis u kojem je očigledno kršenje zakona stigao u javnost (zbog čega su i studenti protestovali 4. jula), mogli da budete procesuirani?

Božo Prelević: Vučić je napravio državu po svojoj „meri“ 

Povodom slučaja Generalštab, advokat Božo Prelević kaže za Danas da svaki građanin Srbije, na osnovu svih dokazanih falsifikata i kršenja zakona, ima zakonsko pravo da prijavi krivično delo i tuži sve nadležne i odgovorne institucije – gradski i republički ZZSK, Ministarstvo kulture, Vladu Srbije.

– Takva tužba, zloupotreba službenog položaja, naravno da po zakonu mora da se pokrene i da se vodi po nalogu tužioca, odnosno, javnog pravobranica. Ali, Vučić je napravio državu po svojoj „meri“, i izabrao vršioce dužnosti koji će ga opsluživati u svim inskriminisanim namerama – kaže Božo Prelević.