Održan „Protest za Generalštab“ u Beogradu: Minut ćutanja za žrtve i poziv na zaštitu sećanja

Studenti, inženjeri i građani okupili su se ispred zgrade Generalštaba gde je održan protest „Protest za Generalštab“, na koji su pozvali studenata u blokati.

Na čelu kolone studenata koja je krenula ispred Inženjerske komore bio je venac namenjen žrtvama bombardovanja Jugoslavije.

Na skupu ispred Generalštaba večeras je minutom ćutanja odata pošta svim žrtvama bombardovanja 1999. godine.

Nakon minuta ćutanja, ratni veterani, koji su branili Srbiju od NATO agresije, izveli su pozdravni poklič studentima i tri puta su na megafon uzviknuli – Živela Srbija!

„Na braniku otadžbine. Žrtve ne zaboravite, žive poštujte“, poruka je sa transparenta koji su ratni veterani istakli na bini ispred zgrade Generalštaba.

To je propraćeno aplauzom i povicima“ Hvala, braćo“.

Studenti i građani potom su krenuli u šetnju ulicom kneza Miloša do Tašmajdana, gde su položili vence kod spomenika „Zašto?“ stradalim radnicima RTS i kod spomenika stradaloj devojčici Milici Rakić.

U tišini studenti, srednjoškolci i građani su položili vence na spomenik žrtvama NATO bombardovanje, čime je današnji protest završen.

Na zgradi Generalštaba razvijen je transparent „Stižu nove generacije koje pamte ubice svoje nacije“, okupljeni građani i studenti uzvikuju dobro poznate uveredljive parole upućene bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu, i „Kosovo je Srce Srbije“.

Prethodno su se okupljenima obratili govornici.

Dunja Stanojković, koja je govorila u ime studenata u blokadi, podsetila je na broj žrtava NATO bombardovanja.

„Iako operacija nije bila odobrena od strane bezbednosti UN, tadašnji general je dao komandu za napad u kom je učestvovalo 19 zemalja zapada“, rekla je Stojković i podsetila koja su sve materijalna oštećenja nastala zbog bombardovanja.

Dodala je da su prvi put upotrebljene (valjda grafitna) bombe koje su razorile zdravlje i zemljište.

„Agresija je obustavljena potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, a tada je uspostavljena Rezolucija 1244. Iako je rezolucija usvojena naš narod je trpeo represije na Kosovu. Danas mi studenti u blokadi smo ti koji odbijaju da ćute na nepravdu. Ako je tada međunarodna zajednica ćutala mi danas nećemo. Ne odustajemo od naše borbe. Okupili smo se ispred generalštaba kao poslednjeg bastiona bombardovanja koji žele da nam oduzmu. Nećemo im to dozvoliti“, zaključila je.

Okupljenima se obratila konzervatorka Estela Radonjić Živkov.

„Zamislite da za godinu dana ili za dve godine na ovom mestu budu neke kule, kockarnice, hoteli. Da li će to trajno umanjiti naše sećanje, naš identitet i našu državu?“, upitala je Radonjić Živkov prisutne, ističući simboličnu važnost prostora ispred Generalštaba, koji je, prema njenim rečima, „raskrsnica naše prošlosti i budućnosti“.

„Danas, stojeći pred zgradom Generalštaba, stojimo pred istorijskom odlukom – hoćemo li dozvoliti da naše sećanje, naš identitet, naša prošlost i budućnost trajno nestanu?“, dodala je.

Kao stručnjakinja za konzervaciju i zaštitu kulturnog nasleđa, Radonjić Živkov ukazala je na pravne i stručne nedoumice koje su pratile odluku Vlade Srbije od 14. novembra 2024. godine, kojom je ukinut status kulturnog dobra zgradi Generalštaba.

„Ta odluka doneta je mimo važećeg Zakona o kulturnom nasleđu, a njom je ovaj prostor prepušten novom investitoru, u skladu sa, javnosti nedostupnim, tajnim ugovorom“, navela je ona.

Radonjić Živkov apelovala je na stručnu i širu javnost da ne ostane nema pred, kako je rekla, „brisanjima kolektivne memorije i vrednosti koje nas kao društvo definišu“.

Okupljenima se potom obratio arhitekta i član ekspertske grupe za odbranu generalštaba i sajma Milan Savata.

„Okupili smo se na mestu gde je knez Miloš pre skoro dva veka postavio temelj srpske državnosti. Generalštab nije ruševina, on je ogledalo našeg društva — u njemu se ogleda naša prošlost, ali i budućnost“, rekao je Savata.

„Ova zgrada je svedočanstvo o nadi, otporu i zaboravu, ali pre svega o našoj hrabrosti i odlukama koje tek treba da donesemo. Danas nam postavlja pitanje od kojeg ne možemo pobeći: pitanje našeg identiteta — koja je vizija budućnosti srpskog društva?“, upitao je Savata.

„Hoćemo li, dragi naši sunarodnici, graditi društvo na temeljima odgovornosti prema sopstvenoj istoriji, ili ćemo dozvoliti da nas istorija zapamti kao generaciju koja je napustila samu sebe?“ – upitao je Savata pred okupljenima.

On je naglasio da se protest ne odnosi samo na zaštitu zgrade Generalštaba, već na mnogo šire vrednosne i institucionalne izazove sa kojima se društvo suočava.

„Da li smo konačno spremni da se izborimo za državu u kojoj se poštuju Ustav, zakoni, institucije, istorija i kultura ove zemlje?“ – poručio je, dodavši da današnji skup nije „još jedna parada ili protest“, već ključna tačka preokreta.

„Vreme je konačno došlo da vizija našeg društva postane stvarnost. Ovo je mesto gde povlačimo crvenu liniju – iza nas je mrak, a ispred nas svetlost, ka kojoj sa studentima koračamo ka sigurnijoj budućnosti“, zaključio je Savata.

Nakon obraćanja govornika počeo je nastup studenata u blokadi Fakulteta muzičke umetnosti.

Nastup je počeo himnom Bože pravde, a na repertoaru su bile i pesme „Vostani Serbije“ i „Pod sjajem zvezda“.

Hor je vraćen na bis i otpevali su „Nema sveta ni planete gde ne može stići dete“ i još jednom „Pod sjajem zvezda“.

Okupljeni su ih sve vreme pratila pesmom, ovacijama, aplauzima i uključivanjem svetla na mobilnim telefonima.

Okupljeni su prethodno velikim aplauzom pozdravili ratne veterane.

Blokirana je Ulica Kneza Miloša, a policija reguliše saobraćaj u okolnim ulicama.

Okupljeni duvaju u pištaljke i trube i nose zastave Srbije i fakulteta s kojih dolaze, kao i transparente „Trula Vlada sama pada“, „Da su inženjere slušali objekti se ne bi rušli“, na protestu su prisutni i plakati sa karikaturama Predraga Koraksića Koraksa.

U belom šatoru ispred zgrade sakupljaju se potpisi za očuvanje Generalštaba.

Studenti su prethodno Ustavnom sudu predali Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke Vlade Srbije o prestanku svojstva kulturnog dobra zgrade Generalštaba.

Do zgrade Generalštaba studenti su stigli iz više pravaca.

Jedna grupa studenata i građana krnula je od Ministarstva kulture do Ustavnog suda gde će biti predate inicijative za ocenu ustavnosti odluka donetih 14. 11. 2024. koje zgradama Generalštaba ukidaju status kulturnog dobra.

U isto vreme druga grupa studenata i građana krenula je od Starog Sajma i Inženjerske komore.

Tu su studenti VIŠERA-a, GRF-a, ETF-a, Mašinskog, Saobraćajnog i Šumarskog fakulteta.

Okupljenima se obratio inženjer elektrotehnike Nenad Nikolić koji je naveo da je njihova grupa nastala kroz spontana okupljanja koja je postavila srž zahteva.