Na svojoj Faust-tragediji Gete je radio gotovo čitavog svog života.
Ona odslikava veliku transformaciju koja svet stare Evrope odvaja od moderne industrijske epohe, te se može otuda smatrati dramom moderne.
Zasnovajući svoju knjigu Geteov „Faust“ (C. H. Beck, Minhen 2021) na novim istraživanjima, Mihael Jeger, privatni docent nemačke filologije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i gost-profesor na mnogim međunarodnim univerzitetima, uvodi čitaoca u ovo monumentalno delo, u njegov nastanak i u njegovo tumačenje.
Pri tome je on na tragu protagoniste od studijske sobe u ambijentu renesanse do industrijskih mašina na paru koje su već u pogonu. Jeger doslovno uzima k srcu Geteov diktum, da je sve što je napisano parčad velike konfesije.
Oslanjajući se na najnovija istraživanja faustologije i sa njom spojenom naukom o ediranju, ova knjiga rekapitulira fragmentarno nastajanje i istoriju edicije ovog najpoznatijeg Geteovog teksta.
Ovde se pokazuje da je fragmentarna i otvorena forma drame bila posebno saobražena modernoj tematici.
Autor Fausta se poduhvatio da protivrečnosti učini disparatnim, napose one između mirovanja i pokreta, refleksije i akcije i najzad između posmatranja sveta i promene sveta.
Na ovaj način Gete je sazdao upečatljivu sliku revolucionarnog procepa, koji seže dalje od epohe njegovog života.
Ovo je ujedno literarna studija i istorija ideja o tome kako je Francuska revolucija, posebno u prve tri decenije 19. veka, sa narastajućom snagom određivala sliku sveta pesnika Getea, koja je u radu na Faust-tragediji (1830/31), našla svoj najupečatljiviji i najpotpuniji izraz.
Analiza drame pokazuje Fausta koga je Gete koncipirao kao prototipnog reprezentanta moderne.
Jegerova knjiga Geteov „Faust“ maestralna je studija koja obogaćuje filologiju Geteovog dela i germanistike u opštem smislu. Otuda bi je valjalo što pre prevesti na srpski.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
