Drulovićeva Srbija obećava

Mada su dueli poput poslednjeg više poligon za uigravanje, dopunsku selekciju reprezentativaca, testiranje različitih formacija i eksperimentisanje s pozicijama pojedinaca nego prilika za popravljanje imidža i rejtinga jednog nacionalnog tima, uvek je lepše kada se završe rezultatskim hepiendom. Nisu „orlovi“ lako preleteli, čak i za mnogo viđenije reprezentacije, teško osvojivi Dablin, ali raduje to što su našli izlaz iz sopstvene „šume“ loših poteza i odluka u prvom poluvremenu. Da sudija (zbog ofsajda) nije poništio pogodak Vesu Hulahanu već u drugom minutu, a čuvar mreže Vladimir Stojković kasnije majstorskim ulaskom u šut nije sprečio domaćinovo dupliranje prednosti u režiji jedinog strelca za „zelene“ Šejna Longa (8), u izgubljenom prvom poluvremenu, pitanje je da li bi Drulović po dobrome pamtio debi na klupi seniora.

– Ne znam zašto smo onako loše ušli u meč. Kao da smo bili uspavani u prvom poluvremenu. Čim smo spustili loptu na zemlju stvari su došle na svoje mesto. U nastavku smo brzo preokrenuli rezultat, a onda do kraja iskontrolisali utakmicu. Raduju buđenje u drugom delu meča i pobeda, ali nema izgovora i poštede za onako loše izdanje u prvih 45 minuta. Posle dve godine zajedničkog rada ovog tima ne bismo sebi smeli da dozvoljavamo onakve stvari – kritičan je bio posle prvog izlaska A reprezentacije na scenu u ovoj godini jedan od najboljih u našoj ekipi na Aviva stadionu, centralni vezista Dušan Tadić.

Drugih 45 minuta su, pak, za pohvalu. „Orlovi“ nisu ni psihički ni fizički pali, već su odlučnije, strpljivije i smislenije krenuli da se probijaju kroz organizovanu odbranu agresivnih i upornih Iraca, visokim presingom ih nateravši da se povuku iza centra. Protivnički defanzivac Džejms Mekarti autogolom i naš centarfor Filip Đorđević pravovremenom reakcijom na kraju jedne akcije okrenuli su meč naopačke, omogućivši Srbiji da, sa povratnikom Ademom Ljajićem i debitantom Nemanjom Gudeljem, mirnije uđe u završnicu susreta i bez većih problema ga uspešno privede kraju.

– Izuzetno sam zadovoljan i srećan. Moja prva utakmica na klupi A tima i odmah pobeda. Dobili smo odličnu reprezentaciju na njenom, za sve rivale „klizavom“ terenu, a posebno raduje naša dominacija u drugih 45 minuta, koji su model igre za budućnost. Uspeli smo u nameri da spojimo dobar fudbal i rezultat, a s pozitivnim ishodima stiže i samopouzdanje, što je jako bitno – s osmehom je Drulović podvukao crtu ispod premijere na mestu šefa stručnog štaba najjačeg nacionalnog tima.

Da njegova sreća bude još veća potrudili su se fudbaleri mlade selekcije, pošto su, predvođeni „pozajmljenim“ A reprezentativcima, nekoliko sati ranije do nogu potukli Belgiju (3:0), njihovog najvećeg takmaca u borbi za baraž kvalifikacija za EP 2015. Otvaranjem i zatvaranjem goleade u Luevenu, špic Aleksandar Mitrović opet je dokazao da je Srbija u njemu dobila napadača na duge staze, teško zadrživom u šesnaestercu, ali vrlo korisnom i van tog prostora. Miloš Jojić je asistencijom za pogodak Darka Brašanca opravdao status novopečenog člana starije reprezentacije, dok je Filip Đuričić bio i ostao jedno od rešenja u veznom redu „orlova“. Povređeni Matija Nastasić nije bio s vršnjacima, a kada se vrati verovatnije je da će takav vrsni štoper, kao i do sada, više biti na usluzi A timu, koji na jesen počinje trku za EURO 2016. Krilni vezista „orlića“ Filip Kostić i jedan od vođa prošle generacije U-21, zadnji vezni Slobodan Medojević, nisu trenutno u fokusu sastavljača spiskova igrača A reprezentacije, ali zadrže li odličnu formu u Groningenu i Volfsburgu možda ih budemo gledali već na majsko-junskoj američkoj turi „orlova“ u proverama s Jamajkom, Panamom i Brazilom.

Srbija, dakle, ima „štofa“ za veća dela od dosadašnjih, a od „krojača“ i još nekih drugih faktora na terenu i uz njega zavisi kakvo će „odelo“ kapiten A tima Branislav Ivanović i ostali ubuduće nositi.