Na prostoru severne Bačke podneto je oko 4.600 zahteva za vraćanje oduzete imovine, a od toga je najviše poljoprivrednog zemljišta. U subotičkom Udruženju za povraćaj oduzete imovine navode da bi celokupna potraživanja obradive zemlje mogla biti vraćena u naturi, što bi državu najmanje koštalo, ali je problem u tome što u Zakonu u restituciji ne postoji mogućnost supstitucije.
Naime, dobar broj oštećenih vlasnika ne može očekivati da im se vrati njihovo autentično poljoprivredno dobro koje im je oduzeto posle rata, jer je mnogo hektara prodato ili pak već dato nekim drugim vlasnicima tokom devedesetih godina, budući da se nije moglo utvrditi gde se nalaze njive pravih vlasnika zbog ukrupnjavanja zemljišta.
Iako se očekivalo da će biti podneto znatno više zahteva za vraćanje imovine, to se nije desilo, a znatno manji procenat je i potražnje zemljišta, te se očekuje da država može pokriti sva potraživanja u naturi. Međutim, evidencija o državnom vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem (koje u stvari čini zemljište oduzeto nakon rata) prilično je nepouzdana, a kako tvrde u Udruženju Obruč iz Ratkova, kod Sombora, koje se već gotovo deceniju bavi istraživanjem nelegalnih zemljišnih transakcija, na stotine hiljada državnih hektara na teritoriji Srbije je privatizovano, iako je zakonom zabranjena prodaja državne zemlje. A veliki deo tog zemljišnog kompleksa u vlasništvu države promenio je vlasnički status i prešao u privatne ruke jednostavnim prepisom u katastru. Kako navodi Josip Ivanković iz Udruženja malih akcionara Agrokombinata (koji takođe ima sličan problem sa prodajom državnog zemljišta), i na teritoriji subotičke opštine nestalo je iz katastra više hiljada hektara državne zemlje.
„Potrebno je samo da država pokrene to pitanje i proveri katastarsku evidenciju, i može se lako utvrditi kod koga se nalazi ta državna zemlja. Međutim, to do sada niko nije želeo“, kaže Ivanković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
