Kad su procene od majskih poplava počele da liče na kladioničarske kombinacije upakovane u redne brojeve na crnoj berzi, reformatori iz aktuelne briselske Srbijice zavapiše do kišnog neba koje im kroz gromove poruči koji je jedini pravedni put utvrđivanja visine vodostaja u humanitarnom podzemlju.
I kako to već biva, opet se Magični uputi u misiju dobre volje u osiguravajuću kompaniju kod vodećeg podvodnog tajkuna, Svetog Posejdona, koji me povezao sa svojim glavnim agentom za terensku procenu profita i štete od nenaplaćenog profita – Svetim Jovanom Krstiteljem, inače mojim starim ortakom iz vremena kad smo Dilana prevodili iz akustike u elektriku. Nakon što se podsetismo tih kontrakulturnih vremena, objasnih svetom drugu o čemu se radi te se nas dvojica zaputismo Tominim mercedesom Angela 001 u srce Obrenovačkog mrtvog mora.
Kad je video kakvo je stanje na terenu, iskusni majstor za preobraćenje reče da postoji samo jedan metod da se utvrdi dubina propasti Nojeve barke u uzburkanoj Srbijici. A to je da se prve dame kolubarskog Vavilona, Jorgovanka i Zorica, prošetaju po površini neosušene vode, pa će se na osnovu njihovog prolaznog vremena moći da izračuna indeks rizika koji će se posle pomnožiti sa brojem službenih vozila u Ministarstvu za vanredne situacije, što će dati preciznu sumu koju valja iskukati od Mister Budžeta, kako se inače premijer Alek već prekrstio čuvši za dolazak tako svete ličnosti.
Posle malo doterivanja i medijskog cenzurisanja praćenog kordonskim komešanjem antiterorističkih specijalaca, Jorgovanka i Zorica se skinuše u vrlo napredno dizajnirane kupaće kostime i hrabro zakoračiše u neizvesno meandrirajuću kišnicu koja je davno prerasla kapacitete vodoprivrede Srbijice…
Kad ugleda taj čulni patriotski prizor, Sveti Jovan mi reče uzbuđenim glasom: „Vala, Magični, sve do ovog trenutka mislio sam da je onaj niški patrijarh Irinej glavni kandidat za Zlatno tele, ali ove dve mučenice su ga bacile na inkvizicijsko dno.“
Zbog tog otkrovenja, Jovan Krstitelj beše velikodušan odrezavši poprilično katastrofalan profit za Srbijicu, a onda se uputi sa mnom u Nišvil odbijajući prijeme i konferencije za kurire i informere.
U kraju gde sam proveo rano detinjstvo ljudi su imali običaj da za nekoga koga nisu smatrali normalnim kažu kako „taj nije kršten“. Naravno, i meni su to govorili mnogo puta. Dok smo hasali burek hodajući kujundžijskim sokacima prepričavao sam taj malograđanski običaj mom verziranom ortaku.
„Hm, ima tu nečeg, Magični. Jer, čudan je vodostaj reke Jordan“, zamišljeno je mljackao Jovan zabacujući svoju dugu, psihodelično nemirnu kosu. „Vidiš, u moje vreme ja sam bio poslednji nekršteni čovek. Možda sam zato i postao svetac…“
Iskoristio sam trenutak Jovanove zaokupljenosti sopstvenom prošlošću, te ga poverljivo upitah ono što me je tako dugo mučilo: „Je li, sveti druže, a kako si onomad prepoznao Isusa?“
Nekakva zaumna tišina zavlada, ali ne zadugo. Jovan Krstitelj me pogleda pravo u oči, pa se široko osmehnu: „Prosto, Magični. On je bio prvi koga sam potapao a da se nije udavio.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
