El Baradej pretnja Mubaraku

 Dobri poznavaoci prilika navode da će uprkos tome što bi El Baradej mogao jednog dana da zažali zato što je ušao u egipatsku politiku, njegova inicijativa uliti novu nadu u učmalu političku atmosferu u zemlji. Hosni Mubarak (81)je gotovo trideset godina za državnim kormilom Egipta, a stiče se utisak da želi da osnuje političku dinastiju budući da priprema sina da ga nasledi na predsedničkom tronu.

Sa obzirom da uživa veliko poštovanje širom sveta i da za razliku od većeg dela aktuelnog režima u Egiptu nije na udaru kritika zbog korupcije, El Baradej bi mogao biti do sada najpouzdaniji opozicioni lider u državi koja je američki saveznik, smatraju analitičari. Oni, međutim, naglašavaju da su šanse da bivši šef IAEA dobije dozvolu da se kandiduje na predsedničkim izborima 2011. male zahvaljujući ustavnim amandmanima usvojenim 2005. i 2007. kojima su kandidati praktično ograničeni na visoke članove vladajuće partije i nekoliko simboličnih opozicionih stranki kojima je zvanično odobren rad. Čak i da se kandiduje, smatraju dobri poznavaoci prilika, morao bi da ukrsti koplja sa kandidatom vladajuće partije koji uživa veliku podršku vlade i bezbednosnih agencija, najmoćnijih igrača na predsedničkim izborima u Egiptu.

Za sada nema najava da će se El Baradej vratiti u svoju matičnu zemlju iz Beča pre polovine februara, ali je u otvorenom pismu upućenom mladim Egipćanima koji od njega zahtevaju da se kandiduje za predsednika rekao da bi u izbornoj utakmici učestvovao samo pod uslovom da ona bude fer i održana uz nadzor sudstva i međunarodnih posmatrača. On je, takođe, naveo da želi da se ukinu ustavni amandmani koji ograničavaju podesnost kandidata. „Želim da moja zemlja bude demokratska država. Ove moje reči nisu rezultat lične želje ili motiva već čvrstog ubeđenja da narod Egipta zaslužuje deset puta više od onoga što sada ima“, rekao je u nedavnom intervjuu.

Prema rečima analitičara, neizvesnost u vezi sa Mubarakovim naslednikom predstavlja pretnju po stabilnost bliskog saveznika SAD, imajući u vidu da među narodom Egipta raste nezadovoljstvo zbog visoke stope nezaposlenosti, porasta cena, korupcije, dominantnosti bezbednosnih agencija i biznismena i političara koji su povezani sa režimom. Predsednikov sin Gamal je najdominantnija ličnost u vladajućoj Nacionalnoj demokratskoj partiji, te se od njega očekuje da nasledi oca na predsedničkom tronu, što većina Egipćana ne bi podržala ukoliko nije neophodno.

Ipak, uprkos takvoj situaciji u zemlji, jedan deo analitičke javnosti smatra da bi od El Baradeja bilo više koristi ako se ne bi kandidovao na izborima i umesto toga se usredsredio na osnivanje narodnog pokreta za uvođenje reformi. Pojedini ga pak vide kao spasioca zemlje koji bi mogao da oslobodi 80 miliona ljudi od, kako ocenjuju, pristrasne politike koja štiti bogate i ugrožava siromašne. S druge strane, ima onih koji su uvereni da El Baradej može da navede Mubaraka ili njegovog naslednika da sprovede značajne reforme. Oni takođe navode da je bivši šef IAEA u medijima koje kontroliše vlada često na udaru kritika jer ga se režim boji i da bi mogao biti poput Gandija, oca mirne revolucije, nezainteresovan za vlast, ali sposoban da pobudi bes.