Smatram da osnovna boljka Evrope nije trenutna ekonomska kriza. Siguran sam da će je EU prebroditi i možda iz nje izaći jača. Zapravo, mnogo ozbiljniji problem je zabrinjavajući rast rasizma i islamofobije među Evropljanima. U današnje vreme, samo inkluzivna društva mogu doneti trajni mir. Da li će Evropa prihvatiti Tursku kao svog člana ujedno je i pitanje koji će put da izabere: ili će osnažiti svoju poziciju na globalnoj sceni, ili će se pretvoriti u potpuno irelevantnog globalnog aktera – reči su turskog ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutoglua.
Davutoglu, koji je profesor međunarodnih odnosa i glavni strateg turske spoljne politike u poslednjih deset godina, u prošli petak je u briselskom Evropskom centru za politiku obrazložio svoje viđenje geneze evropsko-turskih odnosa. Savremene tursko-evropske odnose su, smatra Davutoglu, obeležila tri velika „zemljotresa“. Prvi se dogodio završetkom hladnog rata i ujedinjenjem Evrope. Tada su Turska i EU propustile veliku šansu, za šta Turska nosi veću krivicu – dok je EU politički i ekonomski sazrevala, Turska je devedesetih godina stagnirala. Da su odnosi bili čvršći, Turska bi, na primer, naterala EU da ozbiljnije reaguje na Miloševićeve masakre u Bosni, naveo je Davutoglu.
Drugi zemljotres se dogodio nakon terorističkih napada na Ameriku. Od tada pitanja bezbednosti stavljaju u senku pitanja demokratije, Evropa postaje zatvorenija, a islamofobija naglo počinje da raste, objasnio je turski ministar. U isto vreme, u poslednjih 10 godina, Turska se razvijala u svakom pogledu: sprovedene su brojne političke reforme, dok je BDP porastao četiri puta. Turska je postala „ostrvo stabilnosti“ u svom problematičnom okruženju, u kome se značajno angažovala na spoljnopolitičkom planu.
– Treći zemljotres u evropsko-turskim odnosima događa se upravo sada, a obeležen je nezapamćenom ekonomskom krizom u Evropi i političkim promenama u Severnoj Africi i Bliskom istoku. U poslednje dve godine, dva miliona građana EU je izgubilo posao, dok se u Turskoj broj radnih mesta povećao za 1,2 miliona. Iz tog razloga, u prethodnoj godini samo iz Nemačke se više od 130.000 Turaka i Nemaca turskog porekla vratilo u Tursku. Turska je, za razliku od pojedinih evropskih zemalja, podržala legitimne zahteve Tunišana i Egipćana – opservirao je Ahmet Davutoglu.
Govoreći o evropskim ambicijama Turske, on je rekao da EU i Turska promovišu iste vrednosti, samo što pojedini krugovi u EU ne žele tu činjenicu da priznaju. A Turska bi u ekonomskom, političkom i kulturnom pogledu mogla samo pozitivno da doprinese razvoju Evropske unije.
– Stoga članstvo u EU ostaje za Tursku strateški spoljnopolitički cilj. Istorijski, Turska je deo Evrope, i uvek će to ostati – zaključio je Davutoglu.
Homs ne može biti novo Sarajevo
Dostignuća turske spoljne politike u okruženju dovedena su u pitanje krizom u Siriji, koja je doskora bila partner Turske, rekao je Davutoglu.
– U prvih devet meseci krize u Siriji, gajili smo prijateljske odnose sa predsednikom Asadom… Nakon bezuspešne inicijative, nismo mogli da ostavimo sirijski narod na cedilu. Rekli smo, Homs ne može biti novo Sarajevo: u njemu žive ljudi, a ne teroristi. Svaki dan po hiljadu Sirijaca izbegne u Tursku. Mi moramo da im pomognemo, ne možemo čekati, kao što je međunarodna zajednica oklevala na Balkanu devedesetih. Ne možemo plaćati tako visoku cenu zbog protivrečnosti međunarodnog sistema. Rezolucija koju smo podneli u UN sa Arapskom ligom je bezuspešno okončana vetom u Savetu bezbednosti. Zatim je ruski ministar spoljnih poslova Lavrov posetom Asadu pokušao da smiri situaciju, međutim Asadov režim i dalje ubija civile. Na primeru Sirije je jasno da sistem UN u savremenim okolnostima treba znatno reformisati – naveo je Davutoglu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
