Fragment fosila ljudske vilice nađen u pećini Mala Balanica u Srbiji predstavlja najstariji nalaz ljudskih predaka u ovom delu Evrope, a otkriće međunarodnog tima objavljeno je u prestižnom naučnom časopisu PLOS ONE.
Novi radiometrijski datumi objavljeni su juče, a članak su objavili Vilijam Džek Rink sa Mekmaster univerziteta u Kanadi i međunarodni tim pod rukovodstvom Dušana Mihailovića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Mirjane Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu, Kanada. „Utvrđeno je da je fosil star najmanje 397.000 godina, kao i da je verovatno stariji od 525.000 godina,“ objašnjava Rink. „U datovanju smo koristili tri različite tehnike: elektron-spin rezonancu (ESR), izotopske analize uranovog niza i tehniku infracrvene luminiscencije. Dobijeni su izuzetno ujednačeni datumi, čime je pouzdano utvrđena starost nalaza. To pokazuje da vilica predstavlja najstariji istočnoevropski fosil srednjopleistocenskih hominida.
„U to vreme su u zapadnoj Evropi ljudski preci počeli da poprimaju neandertalske karakteristike, koje se ne javljaju na ovom nalazu,“ ističe Roksandićeva. „Naučnici smatraju da je do razvoja neandertalskih crta došlo zbog toga što su zapadnoevropske populacije u glacijalnim periodima bile izolovane. Nasuprot tome, jugoistočna Evropa nikada nije bila izolovana od Azije i Afrike, pa su na evoluciju čoveka uticali sasvim drugačiji faktori. Balkansko poluostrvo je po svemu sudeći pripadalo matičnom području iz koga su ljudske zajednice rekolonizovale Evropu nakon povlačenja glečera. Fosil je opredeljen u vrstu Homo erectus“, navodi Roksandićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
