Foto: EPA-EFE/ KAUNG ZAW HEINViše pouzdanih izvora iz domaćeg oružarskog biznisa potvrdilo je juče našem listu da postoji „nekakav sukob“, između firme GIM, koja se dovodi i u vezu sa ocem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića – Brankom (Stefanovićem) i još uvek najznačajnijeg trgovca oružjem u Srbiji i na Balkanu – Slobodana Tešića koji direktno ili indirektno kontroliše više od deset kompanija za izvoz naoružanja i vojne opreme na Bliski istok i sever Afrike.
Naši sagovornici navode da sukob GIM-a i Tešića datira iz 2017. kad je GIM, od do tada marginalnog igrača u oružarskom biznisu, izvesno i zahvaljujući saradnji sa ocem ministra policije počeo da preuzima tržište od Tešića.
Pre svega ona tržišta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji.
GIM je, kako navode pojedini trgovci oružjem, sa kojima je naš novinar razgovarao, izgurao Slobodana Tešića iz poslova vezanih za isporuku Krušikovih mina i granata u Saudijsku Arabiju. Tešić je, zbog toga, svojevremeno blokirao GIM-ove kamione u Krušiku.
Pretpostavlja se da GIM to nije mogao da uradi bez podrške SAD i američkih kompanija koje, očito, ne mogu da kontrolišu Tešićeve poslove, koji oružje izvozi preko svojih ofšor kompanija na Kipru.
Delom zbog toga, smatraju, pre nekoliko dana američka administracija je uvela novi embargo kako Tešiću, tako i svim firmama koje (in)direktno kontroliše, kao i njegovim ključnim saradnicima.
Tešić je pod embargom američke administracije još od kraja 2017, od kada datira i njegov sukob sa GIM-om.
– Svi trgovci oružjem se u pridobijanju kupaca služe istim ili sličnim sredstvima. Na taj način oružje prodaju i kompanije i trgovci velikih sila, pre svega Amerike i Rusije koji, neretko, ne biraju sredstva kad treba da se ukloni konkurencija. Posebno ona koja nije pod njihovom kontrolom, tako da bi sukob GIM-a i Tešića i uvođenje američkih sankcija trebalo posmatrati i u tom kontekstu, kažu poznavaoci domaćeg i međunarodnog oružarskog biznisa. Ističu da smatraju da je afera sa izvozom domaćeg naoružanja, pre svega Krušikovih mina i granata, počela da zalazi „u politikantske vode“, da u svemu tome ima i „nepoznavanja situacije“ i „proizvoljnih ocena i optužbi“ sa jedne, te partijskog kadrovanja i interesa vlasti i njima bliskih ljudi u poslovima sa oružjem, s druge strane, što sve skupa nanosi „sve ozbiljniju štetu vojnoj industriji i državi“.
– Tržište je eksplodiralo 2015. i 2016, ali toga više nema. Proizvođači će uskoro početi da vuku trgovce oružjem za rukav, da bi imali kome da prodaju svoju robu. Zbog toga bi vojnu industriju trebalo ostaviti na miru, poručuju naši sagovornici.
Ne znaju Davidovića
Trgovci naoružanjem i vojnom opremom koje je naš list juče kontaktirao kažu da „nikad do sada nisu ni videli, a ni čuli“ za crnogorskog biznismena Miodraga Daka Davidovića, koji je preksinoć upucan u beogradskom hotelu Kraun plaza, a za kojeg se navodi i da se, pored poslova sa benzinom, proizvodnjom alkoholnih pića, građevinarstvom i hotelijerstvom, bavi i trgovinom oružjem.
– Taj čovek sigurno ne trguje oružjem u Srbiji, jer bismo mi to znali. Ako to radi u Crnoj Gori, ne znamo šta tamo može da izvozi, pošto, osim TARE u Mojkovcu, koja je, u suštini, jedna neuspela priča, Crna Gora nema ozbiljniju proizvodnju oružja, već je, zbog luke Bar, tranzitna zemlja za isporuke naoružanja i vojne opreme u inostranstvo, kažu sagovornici našeg lista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
