Glasanje o izlasku Britanije iz EU 2015.

Kameron je predložio da ako posle izbora ponovo bude formirana konzervativna vlada, London ponovo pregovara o odnosima Britanije sa EU. „Kada se završe pregovori o novom rešenju, mi ćemo narodu dati na referendumu vrlo jednostavan izbor: ostanak u EU ili odlazak“, istakao je Kameron.

Kameron je dugo očekivani govor o budućim odnosima Velike Britanije sa Evropom održao juče, jer ga je prošle nedelje odložio zbog krize sa taocima u Alžiru. Stav koji je saopštio može da zadovolji antievropsko krilo premijerove stranke, ali će još više izolovati Veliku Britaniju u Evropi. Bela kuća je prošle nedelje saopštila da je predsednik Barak Obama u telefonskom razgovoru rekao Kameronu da „SAD cene snažnu Britaniju u snažnoj EU“.

Britanski premijer je rekao da zamišlja „novu EU“, izgrađenu na pet principa – konkurentnosti, fleksibilnosti, jačanju, a ne slabljenju zemalja-članica, demokratskoj odgovornosti i poštenim odnosima. On je ponovio stav da Britanija treba da ostane u EU, ali da je „podrška u Britaniji za EU sada tanka“.

Direktno napadajući one koji su upozorili da je pominjanje mogućnosti referenduma opasno za biznis, Kameron je ocenio da su pitanja o članstvu u Evropskoj uniji „već tu i ona neće nestati“. Kako je dodao, poslednjih decenija Velika Britanija je odigrala i veliku ulogu u rušenju „gvozdene zavese“ boreći se za ulazak bivših komunističkih zemalja u EU.

Kameron se, ipak, usprotivio održavanju referenduma u neposrednoj budućnosti, rekavši da bi bilo pogrešno održati ga „pre nego što budemo imali priliku da popravimo odnose (sa EU)“, i pre nego što zona evra izađe iz krize. Rokovi za to najviše zavise od pobede Konzervativne partije na narednim opštim izborima. Ipak, zakon o referendumu će biti pripremljen pre 2015, tako da, ukoliko njegova stranka pobedi, on može proći dovoljno brzo da bi se referendum održao „u prvoj polovini“ mandata narednog sastava Skupštine.

Konzervativci su koalicionu vladu formirali sa Liberalnim demokratama posle izbora 2010, završenih tesnim rezultatom. Povezivanje mogućnosti referenduma sa izbornom pobedom može biti rizičan pokušaj umirivanja sve glasnijih Konzervativaca-evroskeptika i zaustavljanja odlaska birača ka Partiji za nezavisnost Velike Britanije.

Zamenik premijera Velike Britanije Nik Kleg i koalicioni partner Dejvida Kamerona rekao je da bi referendum prouzrokovao „godinu neizvesnosti“ i udario na radna mesta i da to nije u nacionalnom interesu. Gradonačelnik Londona Boris Džonson ocenio je premijerov govor kao ispravan istakavši da britanski narod nije konsultovan o Evropi od 1975. i da je krajnje vreme da bude.

Nekadašnji evropski komesar i britanski ministar privrede Piter Mendelson istakao je za Bi-Bi-Si da je Kameron istakao neuverljive zahteve i „zamišljene okolnosti“, koje su namenjene umirivanju unutarpartijske opozicije. Prema njegovom mišljenju, plan za nove odnose s Evropom neće biti prihvatljiv čelnicima u Briselu. „Mislim da će mnogi ovaj govor smatrati mnogo manje relevantnim nego što se očekivalo, ali i nefunkcionalnim“, naveo je Mendelson.

Bivši ministar finansija Norman Lamont ocenio je govor Kamerona kao „odličan performans“ kojim će apelovati ne samo na Konzervativnu partiju već i na veliki deo Britanaca koji britansku poziciju u Evropi smatraju lošom.

REAKCIJE evropskih partnera i institucija

Nemačka kancelarka Angela Merkel očekuje „fer kompromis“ pošto je Kameron zatražio radikalne reforme u EU. „Nemačka i ja lično želimo da Britanija bude važan deo i aktivni član EU. Spremni smo i da razgovaramo o željama Britanije“, navela je Merkelova.

Evropska komisija je pozdravila „činjenicu da Dejvid Kameron želi ostanak u Evropskoj uniji“ i istakla da je „u interesu EU i Velike Britanije“ da London bude „aktivan član“ Unije.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao da je EU potrebna Velika Britanija kao punopravna članica. „Velika Britanija može da oblikuje EU kroz rad sa partnerima“, naveo je Šulc na Tviteru.

Francuski predsednik Fransoa Oland izrazio je želju da Velika Britanija „ostane u okviru Evropske unije“, ali i ukazao da „članstvo u EU znači i obaveze“.

Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Garsija Margaljo optužio je Kamerona da igra „veoma opasnu igru“ hraneći evroskepticizam pominjanjem referenduma o EU. „Kameron treba da razume da se posle ne mogu staviti kočnice na taj voz“, naglasio je on.

Šef švedske diplomatije Karl Bilt upozorio je Britaniju na mogućnost da mnogo izgubi u slučaju da napusti EU. „Možemo promovisati naše vrednosti i štititi naše interese samo ako radimo zajedno“, poručio je Bilt.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka

Unija secesiju ne bi preživela

Izlazak samo jedne članice iz evrozone, na primer i Grčke, doveo bi do raspada Evropske unije, a izlazak Velike Britanije označio bi potpuni raspad evropske zajednice, ocenjuje za Danas profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić. Prema njegovim rečima, Britanija je treći veliki igrač u EU, posle Nemačke i Francuske, koja održava ravnotežu u okviru Unije. Samim tim, bez Britanije EU „ne bi mogla da preživi ili ne bi bila ono što je danas“. Na pitanje koliko je realna mogućnost izlaska Britanije iz EU, on ocenjuje da ako se kriza bude produbila da će sve biti moguće. „Moguće je koliko i to da će se Škotska odvojiti od Britanije“, ističe Simić.

Milica Delević, predsednica Odbora za evrointegracije Skupštine Srbije

Debata će se tek voditi

Predsednica skupštinskog Odbora za evrointegracije Milica Delević navodi za Danas da je tema članstva u EU u Ujedinjenom Kraljevstvu već dugo prisutna i ispoljavala se dosad na različite načine. Prema njenim rečima, šta će se desiti sa Britanijom zavisiće isključivo od unutrašnje debate političkih aktera. Međutim, kako dodaje, sve su češći „glasovi koji dolaze iz poslovnih krugova koji artikulišu koristi od članstva u EU“. Odgovarajući na pitanje kako bi EU izgledala bez Britanije, Delevićeva je istakla da je prvo pitanje kako će uopšte izgledati EU do 2015, a tek posle šta će za nju značiti članstvo Britanije.