Hladni rat u Briselu nije završen

„Prestao sam da se viđam sa njim na ručkovima zbog toga što je stalno postavljao pitanja, a nikada nije ništa govorio o sebi“, kazao je neimenovani diplomata koji radi u Savetu Unije o jednom svom poznaniku koji je radio za Ambasadu Rusije u Belgiji, piše portal Euraktiv Srbija. Šef belgijske obaveštajne službe (VSSE) Alen Vinants tvrdi za ovaj portal da u Briselu danas ima više špijunskih aktivnosti nego u bilo kom drugom gradu u svetu. Hladni rat u tom gradu zapravo nikada nije ni završen.

U jednom od svojih retkih intervjua Vinants je za za EUObzerver rekao da se „ne radi o desetinama ili stotinama ljudi, nego o hiljadama“ službenika i agenata stranih obaveštajnih službi. „U Belgiji, špijunaža, ruska ali i iz država poput Kine i ostalih, na istom je nivou kao u vreme ‘hladnog rata’. U našoj zemlji boravi ogroman broj diplomata, biznismena, tu su sedišta međunarodnih organizacija poput NATO-a i evropskih institucija. Tako da je ovo za službenike obaveštajnih službi i špijune kao vrtić. Ovo je mesto gde treba biti“, kaže Vinants.

On je dodao da se ne treba zavaravati time da u Briselu deluju samo agenti iz Rusije, Irana i Kine, jer su jednako prisutni i obaveštajci iz takozvanih „prijateljskih zemalja“ bliskih EU, poput SAD ili Izraela. Vinants tvrdi da su Rusi prestali da regrutuju ljude po osnovu komunističke ideologije još 80-ih godina prošlog veka i da se sada sve radi isključivo za novac, pravljenje kompromisa ili zarad zadovoljenja ega.

„Postoji jedno polje gde nestaju podele izmedju neutralnih, prijateljskih i neprijateljskih službi, a to je kada na dnevni red dodje zaštita ekonomskih i naučnih potencijala. U tom slučaju mislim da su sve službe konkurentne jedna drugoj“, rekao je Vinants. Špijuni su obično ljudi zaposleni u diplomtskoj službi, novinari, lobisti, poslovni ljudi, ali i studenti. Jedna od glavnih tema od interesa za obaveštajne službe su, prema rečima Vinantsa, energetska politika Evropske unije. Oni se trude da naprave kontakte i sprijatelje se sa ljudima tokom brojnih seminara, prijema i drugih skupova, kojih u Briselu ima svakodnevno u velikom broju. Na meti špijuna su ljudi različitih profila, od onih u obaveštajnom žargonu poznatih kao „miševi“ -osobe koje imaju izražen ego, sklonost ka novcu, ideološke probleme i slično.

Sa obaveštajnog aspekta špijunima su interesantni i ljudi koji imaju finansijskih problema, ili su bliskim nekim radikalnim ideologijama, ili jednostavno zamišljaju da su Džejms Bond i da mogu sve da urade. Među glavnim obaveštajnim metama su Evropski spoljna služba (EEAS), koja je zadužena za bezbednosnu i odbrambenu evropsku politiku i na čijem je čelu Ketrin Ešton. Jedno od odeljenja te službe (IntCen) zapošljava analitičare bezbednosti iz brojnih država koji imaju zadatak da prave izveštaje o terorističkim pretnjama i krizama u svetu.