Ričard Senet, profesor na New York University i London School of Economics, jedan od najuglednijih sociologa i istoričara ideja tvrdi da su našem vremenu – u kome tribalistički surovo vlada nejednakost i stalna konkurencija među ljudima – nasušno potrebne pouzdane i ritualizovane forme saradnje kao cement zajedništva.
Frontispis ove zanimljive knjige na savršen način ilustruje u kakvom preciznom saglasju moraju biti zamasi vesala članova tima u regati, kako bi zbir individualnih snaga bio ujedinjen u harmoničan zajednički smer i pokret. Ova vizuelna metafora zadire neposredno u srž Senetovih teza. Ričard Senet autor je svestrano hvaljene knjige Fleksibilan čovek, u kojoj je izložio aktuelnu kritiku fenomena otuđenja u vidu „usamljenosti“, i time se dotakao osetljive teme kompleksnog modernog kapitalističkog društva.
U svojoj najnovijoj knjizi (Richard Sennett: Zusammenarbeit. Was unsere Gesellschaft zusammenhält, Hanser, Berlin 2012, ili u engleskom originalu, Richard Sennett: Together. The Rituals, Pleasures and Politics of Cooperation, Yale University Press 2012) autor se priključuje forumu internacionalnih debata o tome da li je čovek po svojoj prirodi predodređen za saradnju/kooperaciju ili za agresivni egoizam, odnosno šta znači takva (možda dvostruka) karakterna dispozicija u današnjim društvenim formama? Autor drži da se ljudska kooperativnost ne napaja iz unutrašnjeg etičkog impulsa, kao ni iz nužnosti koja proističe iz evolucionističko-biološke predodređenosti, već iz praktičnog iskustva zajedništva, poput onog koje vlada u zanatskim radionicama i ateljeima. Senet ovaj fenomen naziva homo-faber-projektom, a sebe vidi u spisateljskoj tradiciji narativne tehnike „dijaloga“ na liniji Herodota i Montenja, te veli da Montenjovi eseji „skaču sa teme na temu“, da bi na kraju čitalac „iz fragmenata sagledao mozaik“. Senet je nastojao da pribegne toj tehnici pripovedanja u nadi da će „koherentna celina“ sama od sebe nastati. Ovaj narativni postupak Senet naziva sprezzatura, u duhu renesansnog italijanskog autora i diplomate Kastiljonea (Baldassare Castiglione). Možda bi ovu teško prevodivu reč valjalo oprezno posrbiti kao lakoću i opuštenost. Senet nam pripoveda sa takvom sprezzatura-dinamikom i narativnom opuštenošću. On veli da u velikim američkim gradovima različite etničke i religiozne grupe ne žive jedne sa drugima, već jedne pokraj drugih, u jasno razlučenim granicama. Zajedničku perspektivu Senet vidi u vaspostavljanju modela „radionica u kojima se kontinuirano, u duhu paternalističke saradnje,“ već stotinama godina, korak po korak, izgrađuje zajedništvo.
Da li je ovaj model u vreme opštih višesmernih migracija i globalnih finansijskih kriza i potresa zaista efektivno sredstvo, ostaje hipotetičnim. Prema novim medijima Senet je skeptičan, te svim online-prijateljstvima i poznanstvima (facebook) ne pridaje poseban značaj. Kroz njih život postaje „pljosnat“, veli on. Otuda je njegova poruka apodiktična: „mi moramo biti solidarni jedni sa drugima, ne samo verbalno, već praktično“. Occupy-pokret ga ispunjava nadom i veli da ga borbena postojanost („tiha voda breg roni“) tog pokreta nadahnjuje. Senet je po svojoj prirodi čovek pomirljive naravi, pre tip Erazma, no Lutera. On žestoko kritikuje turbokapitalizam i clash of civilisations i zalaže se za uvažavanje i naporedno postojanje različitih kultura. Sve to čini iz jednog impetusa: on želi opušteno i prosvećeno društvo, u kome svako od nas svojoj sreći može da stremi. U ovoj knjizi je reloaded duh Baltazara Kastiljonea i političkih ideja 18. veka. Uz sav respekt za oponašanje duha montenjevskog sprezzatura vijuganja, Senetova knjiga o patosu homo faber načela ostala je bez strukture homogenog mozaika koji bi objedinjavao razbacane fragmente. No i mimo tog deficita, knjiga je uverljivi apel-pledoaje za obnovu fundamentalnih formi i rituala zajedništva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
