Ma, ajde, kao da su uzeli na nekoj periferiji Londona, kod nekog engleskog „Pere Ždere“ pa nemaju poverenja, nego vrte i zagledaju onu pljeskavicu, nikako da počnu da je jedu. Moj drug bi je smazao pre nego što si izbrojao do deset – ovakav i slični komentari mogli su se čuti u Srbiji pošto je svet obišla vest o prvom hamburgeru napravljenom od matičnih ćelija goveda.
A na snimku se videlo kako Mark Post, naučnik, koji je eto i proizvođač mesa, sa Univerziteta u Mastrihtu, Holandija, lično sprema hamburger napravljen u laboratoriji od matičnih ćelija krave. Nismo sigurni da bi njegovu kulinarsku tehniku, pri kojoj je koristio suncokretovo ulje i puter, pohvalili Džejms Oliver ili Stevo Karapandža. Ulogu degustatora hrane, koji se po pravilu divi kulinarskom umeću, dobili su Džoš Šonvald, autor knjige za ovu priliku potpuno prikladnog naslova „Ukus budućnosti“, i naučni ekspert za hranu Hani Racler, koji i pored toga što su pred sobom imali 142 grama težak hamburger vredan 330.000 evra nisu odavali nekakvo posebno oduševljenje.
A čitava ideja se zapravo doživljava kao neka prevremena derivacija knjige o osvajanju Marsa, kosmosa uopšte, a u kojoj se podrazumeva da će za neke moguće buduće ljudske kolonije biti potrebna hrana. Raclerova nije bila oduševljena, izjavila je da je „to“ slično mesu, ali da je očekivala malo „mekšu teksturu“ te još da je ukus intenzivan, blizu je mesa, ali nije toliko sočno. „Konzistentnost je perfektna, samo mi nedostaju so i biber“, zaključila je. „Da, za mene je ovo meso i uopšte se ne raspada“, rekla je austrijska naučnica i stručnjak za hranu Hani Rojcler nakon prvog zalogaja.
A „to“ zapravo i jeste meso nastalo od matične ćelije goveda, samo što nije uzgojeno na livadi i staji, nego u nekom laboratorijskom boksu gde su godinama radili na ovladavanju rasta matičnih ćelija do nivoa čak nekih 20.000 mesnatih vlakana koja čine pljeskavicu. To što su dodate masti životinjskog i biljnog porekla te prirodna boja šafrana i cvekle, neka su vrsta „naučnih začina“.
Osnovna ideja ostaje mnogo slična kloniranju, samo što se ovoga puta ne radi o stvaranju čitavog živog bića, kao što je to bilo sa ovcom Doli, nego što bismo u šali mogli reći o „specijalizovanom odseku za pljeskavice“. Šonvaldu se, rekao je, ukus dopao, samo mu je neprirodno što ga nije jeo kao burgere prethodnih 20 godina, uz kečap, luk ili slaninu…
Dakle, Leskovčani neka se ne plaše. Roštiljsko meso koje spremaju u njihovom gradu, i uopšte sve južnije od Niša, nema premca, a našim stočarima iz Šumadije, Mačve ili Bačke za dugo neće pomrsiti konce nikakve kolege koje prave lab-mesto ili, da prostite, laboratorijski govedari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
