Istraga o Vučićevim listinzima uvod u obračun bezbednosnih struktura?

Dušan Bajatović, poslanik SPS, smatra da je za posebnu anketnu komisiju još rano, ali je dodao da će kao predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove parlamenta tražiti informacije od MUP-a o prisluškivanju. Potom će, kako je najavio, sazvati sednicu Odbora, na kojoj će biti razmotren i konkretan slučaj.

– Potrebno je daleko preciznije i jasnije odrediti ko, na koji način i pod kojim uslovima može da prisluškuje, rekao je Bajatović.

Bivši direktor Vojnobezbednosne agencije, sada poslanik SNS i član pomenutog Odbora Momir Stojanović, izjavio je juče da prisluškivanje visokih državnih funkcionera i incident u kojem je presecana kolona automobila u kojoj je bio predsednik Srbije ukazuju na alarmantnu situaciju u sektoru bezbednosti.

Uz ogradu da će istinu utvrditi istraga, Stojanović je izneo mišljenje da je prisluškivanje Nikolića i Vučića, motivisano zaštitom interesa onih koji su se godinama unazad ponašali protivzakonito, bilo u privatizacijama ili kroz monopol i povlašćenu poziciju na tržištu, dodao je on. Prema oceni Stojanovića, opasnost po bezbednost Srbije preti „i izvana i iznutra“. On je prisluškivanje okarakterisao skandaloznim i ocenio da je reč o „očajničkim trzajima veoma uticajnih kriminalnih grupa“ u Srbiji. Takođe, Stojanović je naveo da godinama postoji sprega MUP Srbije i organizovanog kriminala, a da se nikad nije povela prava reforma policije.

Inače, prema onome što je dosad dostupno javnosti, nalog za uzimanje listinga sa Vučićevog telefona upućen je iz policije prošle nedelje, i na njega su reagovali operativci BIA. Slična stvar se dogodila pre dva meseca sa Nikolićevim telefonom, ali su, kako je Vučić objasnio u nedelju na Prvoj TV, „preduzete mere“. Telefon predsednika je zaštićen, dodao je on, u meri u kojoj je to moguće sa današnjom tehnologijom, što znači da se mogućnost da ga „sluša“ neka strana služba ne može potpuno eliminisati. Kada je reč o istrazi pristupu njegovom listingu, Vučić je naveo da je cilj bio da se prati i njegovo i predsednikovo kretanje na osnovu baznih stanica mobilne telefonije. Objavljivanje vesti o saobraćajnom incidentu na auto-putu Beograd – Niš, u kome su u subotu ujutru učestvovali Nikolićeva kolona pod pratnjom i jedan službeni policijski automobil, dali su dodatnu težinu ovim tvrdnjama.

„Nekome je to bilo mnogo važnije od spiska ljudi sa kojima razgovaramo, pošto ni predsednik Nikolić ni ja ne razgovaramo, oprostite, ni sa Šarićima, ni sa ne znam kim, niti smo ikada razgovarali“, naveo je Vučić.

Povodom afere „srpskog Votergejta“ oglasili su se sindikati policije, smatrajući da je nedopustivo da se neproverene činjenice iznose u javnost pre nego što se utvrdi odgovornost nadležnih i eventualni krivci procesuiraju, „jer se time urušava ugled policije“.

Nezavisni sindikat policije (NSP) tvrdi da ima saznanja koja dovode u sumnju brojne navode u medijima u vezi sa prisluškivanjima.

– Podacima koje smo dobili iz MUP-a i internom istragom NSP utvrdili smo da je slučaj namerno plasiran u medijima iznošenjem dezinformacija, kako bi se umanjio ugled MUP-a i diskreditovali rukovodioci Direkcije policije i Uprave kriminalističke policije – kaže za Danas predsedavajući Predsedništva NSP Blažo Marković. On objašnjava da je afera započeta tako što je „izvesna osoba“ iz Telekoma navodno videla dopis Uprave kriminalističke policije sa potpisom načelnika Uprave Rodoljuba Milovića u kome se traži listing mobilnog telefona prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića.

– Bezbednosno informativna agencija potom izdaje saopštenje u kojem se tvrdi da MUP tri dana prisluškuje Vučićev telefon, a telefon predsednika Nikolića već nekoliko meseci. Nedopustivo je iznošenje neproverenih informacija u javnost, pre istrage i utvrđivanja činjenica – naglašava Marković. On dodaje da će NSP uskoro imati činjenice koje će utvrditi istinu o ovom slučaju, dodajući da je istina jedini cilj policije.

– Tek kada se utvrdi istina i eventualni krivci, treba da se izađe u javnost sa informacijama. Ovako se diskredituje rad policije, ruši njen ugled i stvara slika o podeljenosti MUP i Direkcije policije. Ivica Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova i Milorad Veljović, kao direktor policije i operativac, nisu i ne mogu da rade na suprotstavljenim stranama – ukazuje Marković.

Ocenu da se vodi kampanja izneo je i Sindikat srpske policije, koji u saopštenju navodi da se u medijima vodi instruisana hajka koju vode „određene političke strukture ili krugovi moći, protiv MUP, Direkcije policije, Uprave kriminalističke policije i generala Rodoljuba Milovića“.

– Kulminacija hajke na MUP je pisanje i saopštenje o navodnom pokušaju atentata na predsednika Tomislava Nikolića, a izazvao ju je visoki oficir policije, upravljajući službenom džipom Ministarstva. Kao dobri poznavaoci prilika u Ministarstvu unutrašnjih poslova, upoznati smo sa netrpeljivošću između određenih upravljačkih struktura u sedištu Ministarstva, borbom za prevlast i moć i očitom namerom da se situacija i pojedinci iskoriste kao žrtvena jagnjad, a zatim izvrši čistka „neistomišljenika“ – smatraju u Sindikatu srpske policije.

Spekulacije o uzimanju listinga

Prva nezvanična informacija iz policije da je nalog za pristup Vučićevom listingu nehotice i ne znajući o kome je reč, potpisao načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović, nije dokumentovana. Umesto toga, spekuliše se da je nalog došao iz takozvane Radne grupe, odnosno antikorupcijskog tima na čijem je čelu direktor policije Milorad Veljović. Za njega se u mandatu prethodne vlade vezivalo da je lojalan DS, a ne tadašnjem i sadašnjem ministru policije Ivici Dačiću. Sam premijer Dačić najavio je da je formirana takođe „radna grupa“, koja je juče trebalo da istraži pristup listinzima Vučića i Nikolića.

Spisak EU

Afera „prisluškivanje“ vremenski se poklopila sa verbalnim sukobom Aleksandra Vučića i vlasnika kompanije Delta Miroslava Miškovića. Vučić je izjavio da se najmanje jedan, a možda i tri slučaja privatizacije, čije je ispitivanje tražila EU, odnose na poslovanje Miškovića. Koliko je poznato, na spisku od 24 sporne privatizacije sa liste EU nalazi se poslovanje Miškovićeve firme Deltareal, koja je gradsko građevinsko zemljište u Novom Beogradu konvertovala u vlasništvo bez naknade. Takođe se navodi i slučaj C-marketa, prodajnog lanca koji je privatizovan u vreme vlasti Vojislava Koštunice, i koji je Mišković pretvorio u lanac Maksi, a zatim prodao belgijskom Delezu. Uslovno sa poslovanjem Delte mogu se eventualno povezati sa spiska EU i slučajevi Luke Beograd i privatizacije kompanije Novosti.