Problemi psihičke prirode mnogo su češći nego što se čini i nego što je opšte uverenje, a ekonomska kriza je broj psihičkih problema i oboljenja još dodatno uvećala.
Iako su redovi u čekaonicama psihijatrijskih ordinacija poslednjih meseci duži nego ranije, još uvek je broj onih koji sami pokušavaju da izađu na kraj sa svojim depresijama i teskobama vrlo velik. Razlog je stav društva prema osobama sa mentalnim problemima, i prema toj vrsti zdravstvenih problema, koji je tradicionalno, vekovima izrazito negativan, i pun predrasuda, te se ljudi i dalje ustručavaju da se obrate lekaru za pomoć. Oni su na neki način žigosani, od njih se zazire, i neretko ih okolina čak i prezire, kao manje vredne članove zajednice, rečeno je između ostalog na okruglom stolu u Subotici, posvećenom antistigma kampanji pod nazivom „Otvorimo vrata“.
Borba protiv takve stigmatizacije onih koje „boli duša“ traje od 50-ih godina prošlog veka, a povodom Dana mentalnog zdravlja, humanitarna organizacija „Karitas i Ministarstvo zdravlja Srbije pokrenuli su još jednu antistigma kampanju pod nazivom „Otvorimo vrata“. Partneri u tome su im Svetska zdravstvena organizacija, Ministarstvo rada i socijalne politike i dobrotvorni fond Srpske pravoslavne crkve „Čovekoljublje“.
Livija Jo Horti, psiholog Radionice za mentalno zdravlje „Expecto“, napominje da skoro u svakoj porodici u Subotici postoji osoba sa nekim oblikom duševne bolesti, pri čemu je subotički region jedan od najugroženijih kada se radi o najgorem ishodu tih oboljenja – suicidu. Mnogi među njima svoje probleme pokušavaju da reše kroz alkoholizam, raznim stimulativnim sredstvima, ili pak kroz agresiju prema drugima, a neretko prema sebi. Deo te poražavajuće statistike je i posledica stida da se problem prizna i da se zatraži pomoć stručnjaka.
Dr Nada Vasković-Maravić, načelnica odeljenja psihijatrije subotičke bolnice, kaže da se, paradoksalno, stav prema duševnim bolestima nakon više decenija kampanje protiv stigmatizacije čak i pogoršao. Ona napominje da se stigmatizacija pojavljuje često i kod samih zdravstvenih radnika iz drugih oblasti medicine, te da je često podstiču mediji i filmovi u kojima se mentalno oboleli ljudi percipiraju izuzetno negativno.
– Naš je zadatak da poučimo da i ozbiljniji duševni bolesnici nisu opasni, i da oni imaju faze svoje bolesti, odnosno remisije kada su potpuno neupadljivi i bez određenih simptoma. Ukoliko su pod zdravstvenim nadzorom, oni mogu biti korisni članovi društva – kaže dr Maravić.
Direktor subotičkog „Karitasa“ Ištvan Dobai poručio je, između ostalog, da bi priprema za pravilan odnos prema problemima duše, a ne samo problemima tela, morala početi još u školama tokom vaspitnog rada sa decom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
