Izbori u dubokoj senci rata

U prethodnih 10 godina, u svim unutrašnjim kriznim situacijama, a za Vučića i SNS, izbori su samo na prvi pogled rutinska kampanja, a u stvari su uvek kriza koju treba kontrolisati, uvek su tu bila dva spoljna oslonca.

Uvek je tu bila Merkelova, koja se od kancelarske dužnosti i oprostila u Beogradu (i balkanskom turnejom). I uvek je tu bila i bliskost sa Putinom, uzajamne posete i svečana prisustva jakim patriotskim događajima – od Hrama Svetog Save na Vračaru do Crvenog trga i Sočija. Uvek su tu bile i povlašćene cene ruskog gasa za Srbiju, isto kao i nemački investitori, isto kao i EU događaji u Briselu.

KAO NA MINSKOM POLJU: Ovo su prvi izbori koje će Vučić morati da dobije sasvim sam. I on od njihovog raspisivanja nastupa krajnje oprezno, kao po minskom polju.

Isturio je na parlamentarnoj listi nestranačka lica, odnosno ljude koji bi trebalo da pokažu jedno poštenije lice vlasti.

Na sve načine, i sa tom, i sa listom za Beograd, nastoji da izbegne fizionomije u privilegijama ogrezlog naprednjačkog vlastodršca, kakav stoluje u svakoj opštinici u zemlji.

Taj oprez, moguće i uz samo državnom vrhu dostupne obaveštajne uvide, pomogao je Vučiću da mu se predsednička kampanja ne olupa na samom početku.

Gotovo je izustio 26. novembra na izbornoj skupštini SNS u Areni, prethodno došavši autobusom i sa korpom sendviča, u slavu svoje partijske vojske, da će se kandidovati za predsednika Srbije.

Ipak to nije izustio, što je njegovu kampanju spasilo od početnog debakla, koji bi se sastojao u tome da mora da nastupa kao predsednički kandidat i skuplja potpise za kandidaturu na početku novog svetskog rata, koji je počeo 22. februara invazijom Rusije na Ukrajinu.

Ovaj rat je potpuno potisnuo i poništio svaku izbornu kampanju i svaku poruku. Sedam dana pošto su raspisani 15. februara na Sretenje, parlamentarni i lokalni izbori za Beograd i još nekoliko opština, u Srbiji su postojale samo vesti sa fronta na istoku Evrope.

Sve ostalo je nestalo i postalo nebitno za građane koji sa strepnjom iščekuju šta će dalje biti.

SVE JE UPITNO: Iako je SNS sa listom Zajedno možemo sve nastavila sa planiranim događajima, glavna srž kampanje, predsednička, nastoji da se ubrzano uklopi u tu najnoviju međunarodnu realnost koja nadmašuje sve dosadašnje realnosti.

Odloživši svoju odluku o kandidaturi za drugi predsednički mandat za 7. mart, Vučić je dobio na vremenu da nastupa kao ratni predsednik.

To je uloga koju je već isprobao u vreme rata protiv korona pandemije u proleće 2020. i prilikom tadašnjih parlamentarnih i lokalnih izbora.

Tada je skrenuo kurs ka Kini, prihvatajući i veličajući kinesku medicinsku pomoć, što su prihvatili i neki drugi političari u Evropi.

Uprkos bojkotu dela opozicije, uprkos julskim nemirima te godine, kao i ogromnom nezadovoljstvu ljudi zbog posledica podmukle pandemije, legitimitet Vučićeve vlasti nije doveden u pitanje.

Sada je, međutim, sve što se njega tiče upitno i neizvesno, ma kako promišljene poteze vukao.

Upitno je šta će se sve dešavati u svetu, kako će se to odraziti na Srbiju, na mogućnost nepredviđenih događaja tokom izbora koji Vučića mogu sprečiti da pobedi u prvom krugu.

Drugi izborni krug za Vučića možda neće značiti poraz, ali u tom slučaju neki komad vlasti i to veliki će morati da preda opoziciji, na primer Beograd.

Sve to pod uslovom da održi sadašnji politički kurs, i da rat Rusije i Ukrajine ne preraste u totalni rat Rusije i Zapada i ne proširi se.

Narednih mesec dana zato mogu biti ključni za Vučića.

Postoje govorkanja da on na spoljnom planu vodi razgovore u pravcu izlazne strategije u slučaju gubitka izbora i seljenja na neku međunarodnu poziciju, ali ako je tako nešto i postojalo, sada je sigurno palo u vodu.

LAŽNA NADOGRADNJA IDENTITETA: U novim ratnim okolnostima više niko ne zna šta će se dešavati sutra, a tek ne, kako će se dospevati na međunarodne pozicije, ako takve pozicije još i budu postojale.

Pojedini vide nagoveštaj izbornog poraza u vizuelnom nastupu Vučićeve stranke, jer su naprednjaci napadno uniformisani u plave jakne.

To je ton bogatog nastupa, kakav nije primeren za države kao što je Srbija.

I uprkos tome što se Ana Brnabić slika ispred seoskih kuća, ukazuje na žestok nesklad između suštine i pojave.

U marketingu važi pravilo da kampanja pada ako je ova suprotnost previše uočljiva.

S druge strane, kad je reč o opoziciji, ona je pokazala čudnu autističnost.

Listom nastupi opozicionih predsedničkih kandidata i kandidatkinja su i posle strašnih vesti o izbijanju rata na evropskom istoku, nastavljeni po ranijem planu.

Stvorili su utisak apsurda da se po televizijama priča o podršci predstavnika intelektualne javnosti, savetničkim timovima, levici, centru, vrednostima, građanskim gestovima, pa i o zagađenju i svim dosadašnjim temama, dok Evropa gori.

Kandidati koji nisu spretni da upravljaju svojom kampanjom, tek neće moći državom.

Izbori 2022. pretvorili su se time u jednu nemoć povezivanja sa stvarnim životom prosečnog birača, onog koji donosi pobedu ili poraz.

Podrška intelektualne i opozicione javnosti je bitna, ali samo u odnosu na to povezivanje sa većinskim biračima. Ukoliko toga nema, nema ni glasova.

Od ovog treba izuzeti nastup kandidata grupacije oko SSP i NS za gradonačelnika Beograda Vladete Jankovića, koji je, zahvaljujući svojim poznim godinama, u stanju da na svet gleda boljim očima.

I kad je rekao da spomenik Stefanu Nemanji treba skloniti sa Savskog trga, tačno je gađao šta treba – lažnu i besmislenu nadogradnju identiteta.

LJudi koji su sigurni u svoj identitet ne grade ogromne spomenike, kao što je Nemanja, ne treba im ta metalna veličina da znaju ko su i šta su.

Niti im treba da kampanju počinju iz Prizrena, jer je to nešto što se uvek nosi u srcu.