Majdanek, Poljska, gomila cipela koja je skinuta žrtvama pre pogubljenja Foto: Memorijalni centar Jad VašemPitanje kolektivne krivice, empatije prema nevinim žrtvama, getoizacije, (ne)tolerancije prema drugima, samo su neke od tema koje se obrađuju na Studijama Holokausta, pri kragujevačkom Univerzitetu na FILUM-u.
Ovaj jedinstveni program, kakav do sada nije postojao ni na jednoj visokoškolskoj ustanovi u Srbiji pokrenut je od ovog, zimskog semestra pri Centru za studije sećanja na Univerzitetu u Kragujevcu i njime rukovodi profesorka Katarina Melić, sa Katedre za romanistiku Filološko-umetničkog fakulteta.
Predavanja na Studijama Holokausta prati oko 60 studenata, uglavnom vikendom, zbog uklapanja sa programom redovnog studiranja. Studenti na njemu su ne samo sa katedri za romanistiku, germanistiku i anglistiku FILUM-a, već i sa drugih kragujevačkih fakulteta – pravnog, inženjerskih nauka, ali i istorije sa novosadskog Filozofskog.
– Veliko je interesovanje studenata za ovaj program, baš kao i njihova raznovrsnost jer dolaze sa različitih katedri i fakulteta. Studije Holokusta ne prate samo studenti već među slušaocima ima i zaposlenih na kragujevačkom Uninerzitetu – kaže profesorka Melić.
Porogram studuja je – interdisciplinaran i mlutidisciplinaran. Na ovim studijama izučavaju se uvod u holokaust, suočavanje Nemaca sa nacističkom prošlošću, odnos prema nearijevskim narodima u Trećem rajhu, ali i odnos prema holokaustu u francuskoj literaturi ili sefardska kultura na Balkanu.
U predavanja su sem profesroke Melić uključeni i drugi predavači sa FILUM-a germanisti i srbisti, poput Milene Nešić Pavković, Dragana Boškovića, zatim profesora Slavka Đorđevića sa Pravnog fakulteta, Milene Dragićević Šešić sa FDU, istoričara umetnosti Jelene Erdeljan i Vuka Dautovića, sa beogradskog Filozofskog fakulteta.
Za pokretanje ovog programa postojala je velika podrška rektora Nenada Filipovića, kao za osnivanje samog Centra od kojeg je sve i počelo.
– Mladi su danas izuzetno slabo informisani o holokaustu. Kod njih ne samo da postoje velike rupe u obrazovanju po ovom pitanju već vrlo često, čak potpuno neznanje o samom događaju ili istorijskim okolnostima koje su do njega dovele i u kojima se on odvijao – kaže profesorka Melić.
Porajmos se uvek zaboravlja
Sada, vikendima izučavajući holokaust polaznici i slušaoci programa studija izučavaju pitanje kolektivne krivice, empatije, getoizacije, (ne)tolerancije prema drugima 30-ih i 40-ih godina prošlog veka, saznaju šta je to antisemitizam ili porajmos, koji je autentičan romski izraz za njihovo kolektivno stradanje i genocid u Drugom svetskom ratu.
Po njoj, cilj ovog programa je da studenti ne samo nešto nauče, već i da tako stečeno znanje prenesu dalje.
Mnogo toga ih interesuje, ali je po Katarini Melić, ključno pitanje:„Zašto baš Jevreji?”.
– Većina današnjih mladih ne zna ko su oni i zbog čega su toliko stradali kroz vekove. Tokom izučavanja ovog programa suočavju se onim što se njima nekada dešavalo i ne znači da se neće ponovo desiti u nekom drugom obliku, tvrdi ona, dodajući „da se već i dešava”.
Studenti se po njoj, izmeštaju iz njihove konforne pozicije i bukvalno ih teraju da se preispituju.
– Oni, danas, ne mogu da veruju da je, na primer, deci bio zabranjen odlazak u park samo što su bili Jevreji. Kada su gledali francuski film „Racija” zaplakali su, jer su posebno osetljivi na nepravdu i stradanje dece. To i jeste cilj ovih studija, da prouzrokuje akciju i reakciju – kaže Katarina Melić.
Postavlja se pitanje kako to, da je deci koja su odrasla u gradu koji ima Šumarice, holokaust nepoznata činjenica.
– Naše škole su potpuno zakazale. Deca se ne vode više u Šumarice. Takođe, svake godine nas pitaju zašto je praznik 11. novembra a izučavaju književnost iz Velikog rata, ali to ne povezuju. Mi smo zemlja bez sećanja jer ga uopšte ne negujemo – zaključuje ona.
– Studenti po prvi put uče na pravi način o holokaustu jer se senzibilizuju za ovu temu. Ne proučavaju samo činjenice, već dobijaju saznanja i kroz emocije, prerađujući literaturu i filmove. To je afektivno učenje – kaže Milena Nešić Pavković, docent na Katedri za germanistiku FILUM-a i saradnica u Centru, ali i njegov sekretar, i na ovom programu kao predavač dva kursa: uvoda u holokust i o suočavanju Nemaca sa nacizmom u prošlosti.
Kao primer ona navodi da ni jedan njen student nikada nije tačno odgovorio na najprostije pitanje – kada je tačno počeo Drugi svetski rat.
– Svi uvek odgovore 1941. godine, a niko 1939, što govori o tome da se zna samo ono što je nas pogodilo na ovim prostorima, umesto da imamo širu sliku, potkovanu istorijskim činjenicama i znanjem, smatra ona.
Antisemitizam – mržnja koja najduže traje
Baš zbog toga je po njoj jako važno mladima predočiti to „zbog čega baš Jevreji?”, način kako se formirao antisemitizam dolaskom Hitlera na vlast, kako postoji i koji mehanizmi ga toliko dugo i stalno održavaju.
– Sve to se povezuje sa opasnostima koje se javljaju u današnje vreme. Studenti su slušali podkast Teraforming, gde je gost bio Mirko Stefanović, advokat u penziji i diplomat, član Jevrejske zajednice u Novom Sadu, koji je rekao da svaki put, čim dođe do ekonomskih kriza aktivira se antizemitizam. Na taj način oni povezuju pandemiju korone, koja evidentno izaziva ekonomsku krizu, sa pojačanim antisemitizmom u svetu i kod nas – pojašnjava Milena Nešić Pavković.
Primera ima i kod nas.
– Dovoljno je reći da „nisu svi Srbi dobri, i da među njima ima i zločinaca”, i odmah ćete biti označeni i etiketirani kao drugosrbijanac, soroševac. I put suočavanja sa prošlošću kod Nemaca je bio izuzetno težak, jer prodrazumeva prekid kontinuiteta pozitivne slike o sebi kao naciji, navodi ona dodajući da postoje čitave „strategije odbijanja da se prošlost prizna – ističe naša sagovornica.
A, za to treba snage, ali i moralnosti.
– Etičnost se ogleda u tom sećanju na drugog. Prođe vreme, menja se istorija, udžbenici, imena ulica. I to je način na koji se sećanje (re)konstruiše, kako se biraju činjenice i stvara priča u kojoj ste vi uvek dobri pred sobom i pred drugima – kaže ona.
Jedan od ciljeva Centra za negovanje kulture sećanja je i da se Kragujevac pozicionira na mapi sećanja kao što su Jasenovac ili Girs u Francuskoj, Aušvic, ali i ostala mesta stradanja. Bitno je da Šumarice ponovo dobiju svoj pravi istorijski značaj, ali i da se mladima predoči da na stratištima nisu ubijani samo Srbi, već i Jevreji, Romi i Siti, što se kod nas često zaboravlja ili jednostavno prenebregne.
Studije Holokausta na kragujevačkom Univerzitetu traju dva semestra, a subvencionisane su od strane Međunarodne jevrejske organizacije „Klejm konferens”. Po rečima Katarine Melić i Milene Nešić Pavković postoji i ideja da se oformi i master program posvećen izučavanju hlokausta, takođe, ponovo prvi takav program u okviru nekog univerziteta u našoj zemlji. Očigledno da za tim postoji potreba.
CSS udruženje naučnika sa pamćenjem
Centar za studije sećanja (CSS) pri Univerzitetu u Kragujevcu osnovan je 2020. godine s ciljem da okupi i ponudi interdisciplinarnu i multidisciplinarnu platformu za istraživače koji rade na polju kulturnog pamćenja u najširem smislu. Studije pamćenja znatno su porasle u poslednjoj deceniji, ali još uvek nemaju mnogo jasno određenih mesta okupljanja za istraživače različitih disciplina i profesionalnog porekla, kako bi razmenjivali ideje i učili jedni druge različitim teorijskim, metodološkim i empirijskim pristupima, smatraju u ovom Centru na kragujevačkom Univerzitetu.
Centar za studije sećanja ima za cilj da bude profesionalno udruženje za naučnike sa pamćenjem, kao i one koji su aktivni u muzejima, memorijalnim institucijama, arhivima, umetnosti i drugim oblastima koje se bave sećanjima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
