Jerusalim noću i Nani prvi put na srpskom

Njen drugi, kratki roman Jerusalim noću (1999) ovih dana se pojavio sa potpisom istog izdavača, što će reći da izvesno treba očekivati i njen prvenac iz 1997. Legenda o Vili Valmarana, kao i novi roman na kome trenutno radi uz trogodišnju stipendiju danskog Državnog fonda za umetnost.

Birgite Kosović rođena je u Danskoj 1972, od oca Jugoslovena i majke Dankinje. Na romanu Dvostruka zemlja radila je deset godina – uspeh je došao odmah po objavljivanju. Za Dvostruku zemlju autorka je 2011. dobila tri priznanja – nagradu koju za najbolju knjigu dodeljuju čitaoci lista Weekendavisen, nagradu slušalaca Drugog programa Danskog radija za najbolji roman u protekloj godini, kao i priznanje Danish Bank Litterary Price.

Jerusalim noću priča je o danskom monahu Teodoru, koji, otkako ga je majka jedne zimske noći ostavila pred kapijom manastirskog doma za nahočad, sanja o drugačijem svetu i o tome da će otac doći na belom konju da ga potraži. U jednom trenutku Teodor se odlučuje za hodočašće u Jerusalim, u nadi da će tamo ponovo naći veru…

Jan-Martin Eriksen (1955) jedan je od vodećih danskih književnika – romanopisac, putopisac, esejista, polemičar, pripovedač, autor pozorišnih komada i scenarija za radio i TV drame. Debitovao je romanom Maninanija (Nani) 1985, o pankerki Nani, najavivši omiljene teme – nasilje i smrt – a kasnije menja poetiku i s „čistog postmodernizma“ preuzima stil koji se pozova na Selina, beketa, Bernharda i Malapartea. Dve godine bio je urednik časopisa Kanibal i sarađivao u uređivanju časopisa Petak. Dobitnik je doživotne stipendije danskog Državnog fonda za umetnost.

Eriksonovi romani su – po rečima Marijane Ping Huang iz Instituta za estetičke studije Univerziteta u Orhasu – primer kako se „moderni roman obračunava s bolnim, odvratnim i varvarskim“. Pored toga što je najprevođeniji živi danski pisac na srpski, dela su mu prevedena i na francuski, nemački, norveški i engleski jezik. Njegova drama Proces proti Malapartea nedavno je imala premijeru na nemačkom, u Bonu.

Roman Nani odvija se na dva nivoa, jedan se tiče konkretne radnje a drugi se bavi neukrotivim uspomenama likova. Radnja romana smeštena je u Kopenhagenu, u stanu bezimenog pripovedača, i pokriva jednu sedmicu. Uz zadah piva i dim cigareta, pripovedački subjekat „referiše“ u monologu kako mu je život besmislen i besciljan. „Devojka Nana je alfa i omega svih prisećanja; roman bi mogao da dobije i atribut pornografskog zbog detaljnih opisa njenih seksualnih avantura. U isto vreme hladni opisi koji bi inače trebalo da vrve od osećanja pružaju utisak darvinističkog i animalnog pogleda na ljubav i seks. Pored toga, knjiga se može posmatrati i kao postmodernistička igra s naturalističkim Zolinim delom Nana“, zabeleženo je u jednoj od kritika u Danskoj.