Foto: Radiša SpasićU Elektronskoj industriji Niš, nekadašnjem gigantu čiji su delovi prodati, otišli u stečaj ili su u stečajnom postupku, još uvek se nalazi oko 50 tona opasnog i kancerogenog otpada, upozorava za Danas hemičar Radiša Spasić, koji je bio stručni član Komisije za dislokaciju hemikalija zaostalih iz procesa proizvodnje na prostoru EI.
Spasić kaže da opasni otpad ugrožava prehrambene i druge kompanije, magacine trgovinskih lanaca i privatne univerzitete koji danas imaju sedišta u krugu EI, izvorište Medijana iz kojeg se Niš snabdeva vodom, vodotok reke Nišave, zemljište, kao i vazduh u Nišu i okolini.
Deo tih hemikalija je uklonjen, ali je zabrinjavajuće što još uvek nije jasno gde je uskladišten radioaktivni cezijum 137, koji je, po njegovoj tvrdnji, izvezen iz kruga EI, a gubi mu se trag.
“U jesen 2021. je počelo čišćenje opasnog otpada iz kruga EI, o trošku Republike, ali je još uvek krajnje nejasno gde je završio cezijum 137. Još 2009. godine u zapisnicima je evidentirano da je u magacinu EI Komerca postojao olovni sanduk sa epruvetama cezijuma 137, a to su potvrdila i merenja radioaktivnosti od strane Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika. Ipak, materijal je nestao, a da je uklonjen po pravilima, morao je da završi u Institutu za nuklearne nauke ‘Vinča’, gde ga nema. Ne isključujem mogućnost da je na nekoj deponiji ili drugim mestima na kojima ne bi smeo da bude. Stečajna upravnica tog preduzeća Gordana Jovanović sada negira da je taj otpad uopšte postojao“, kaže Spasić.
On dodaje da je zbog nestanka ovog otpada pisao krivične i druge prijave Specijalnom odeljenju za organizovani kriminal, tužilaštvu, inspekciji za zaštitu životne sredine, inspektorima Agencije za jonizujuća zračenja i stečajnim sudijama, ali da su svi odgovarali da nema osnova za pokretanje postupka jer nema dokaza ili da on nije ovlašćen da se time bavi.
Niko ga od ovih organa, kaže, nije pozvao da da izjavu, podnese dokaze i obezbedi svedoke za svoje tvrdnje.
Sada polaže nadu u specijalno odeljenje za zaštitu životne sredine pri MUP-u Srbije, koje je pokazalo interesovanje za slučaj.
Prema njegovim rečima, ozbiljan problem je i što su se stečajni upravnici nekih preduzeća u EI “otarasili” otrovnog otpada tako što su iz stečajne mase, namenjene radnicima i poveriocima, plaćali privatnim firmama da ga očiste i odvezu.
Pritom je reč o otpadu čiji je vlasnik EI Holding, koji je otišao u stečaj a ne pojedinačna preduzeća, dok su stečajni upravnici su “ulazili u posao sa privatnicima” u vreme kada je Republika počela da rešava problem, te za to izdvojila sredstva, kaže.
“Zbog ovakvih okolnosti sumnjam u zloupotrebu položaja nekih stečajnih upravnika, koji su na taj način ugrozili radnu i životnu sredinu. Za čitavu situaciju i sporost u njenom rešavanju odgovorno je i resorno ministarstvo, kao i Grad Niš. Ipak, dobro je da ima nekih pomaka”, kaže on.
Naš sagovornik kao dobar signal vidi elaborat, koji je uradio Grad Niš i prosledio ga Ministarstvu za zaštitu životne sredine, sa ciljem da se, o trošku Republike, kompleksi EI i Mašinske industrije Niš očiste od zaostalog industrijskog otpada, a zemljšte ispita, pa na kraju sanira.
Dobro je i što je do sada iz EI Niš, uglavnom o trošku Republike, uklonjeno oko 400 kubnih metara tečnog otpada, 40-ak boca sa opasnim gasovima i hemikalije iz dva magacina i jedne fabrike, dodaje
Vlada Srbije je, inače, pre 12 godina donela odluku da se u nekadašnjoj kasarni Vojske u Krnjevu skladište posebne vrste opasnog otpada, pa i onaj iz “napuštenih” fabrika, ali su meštani protestvovali, te se sa tom idejom zastalo.
Prva detaljna procena količine štetnog otpada u fabrikama urađena je 2014, a pet godina kasnije nastala je Bela knjiga u kojoj je označeno ukupno 96 ugroženih mesta. Republika je tada počela da ulaže sredstva u njegovo uklanjanje.
Raspadnuti azbestni krovovi
“Problem su, pored otpada koji zagađuje radnu i životnu sredinu, i azbestni – kancerogeni krovovi, kojih ima dosta, a koje treba demontirati i zameniti. Ploče na krovovima su u stanju raspadanja i svakodnevno kontaminiraju vazduh u EI i Nišu i okolini. Ima tu i radioaktivnih gomobrana koje je davno trebalo zameniti”, kaže Spasić.
Uklanjanje otpada do kraja ove godine ili- decenije?
Ministarstvo zaštite životne sredine nije odgovorilo na pitanja Danasa koja količina opasnog otpada je poslednjih nekoliko godina uklonjena iz kruga EI Niš i da li je 2021. godine uklonjen radioaktivni cezijum 137, a ukoliko jeste gde je uskladišten i eventualno uništen.
Ostali smo uskraćeni za odgovor koliko je još opasnog otpada ostalo u krugu EI, a koliko u fabrikama u Srbiji koje su u stečaju i ne rade.
Na naša pitanja vezana za radioaktivni otpad, navodno plaćanje uklanjanja otpada privatnim firmama i količini preostalih hemokalija nije odgovorila ni stečajna upravnica Jovanović.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine su u martu prošle godine za naš list kazali da iz kompleksa EI treba da bude uklonjeno 450 tona opasnog otpada, a da u napuštenim fabrikama u Srbiji ima ukupno oko 20.000 tona otpada.
Oni su rekli da će otpad biti zbrinjavan po svetskim standardima, ali sukcesivno, u narednih “deset i više godina”.
Samo nekoliko meseci ranije, iz istog Ministarstva su za druge medije rekli da “država ima nameru” da reši pitanje ovog otpada u Nišu i čitavoj zemlji već do kraja ove godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
