Kako se zaštititi od zagađenja vazduha? 1foto(BETAPHOTO/ANA SLOVIĆ/DS)

Sa prvim hladnijim danima godine, termoelektrane, individualna ložišta u toplane, zajedno sa motornim vozilima, naglavačke preokrenu definiciju vazduha koju smo učili u školama – kao smeše gasova bez boje, mirisa i ukusa.

Vazduh koji mi udišemo je daleko od tog ideala: zagađen je, nezdrav i loš. Takvo stanje u ovom periodu godine često pogura Beograd na vrh neslavne liste svetskih gradova sa najlošijim kvalitetom vazduha. A zabrinjavajuće je i u ostatku zemlje.

Prema procenama iznetim u Programu zaštite vazduha od 2022. do 2030. zagađujuće materije godišnje dovode do oko 11.000 prevremenih smrti u Srbiji, dok oko 14.000 stanovnika završi u bolnicama zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba. U ovom dokumentu, koji još nije usvojen, pominje se i akutni mortalitet usled aerozagađenja – to su slučajevi kada izloženost zagađenom vazduhu u roku od samo nekoliko dana prouzrokuje smrtni ishod. Tako u našoj zemlji u toku godine umre 431 osoba.

Naravno da ključne mere moraju stići sa nacionalnog nivoa, međutim i kao pojedinac možete makar donekle rasteretiti svoja pluća. Osvrnućemo se na nekoliko saveta pomoću kojih se možete zaštiti od zagađenog vazduha – i odgovorićemo na pitanje: može li mi maska pomoći da se zaštitim od aerozagađenja?

1. Informišite se

Prvi i najbitniji korak jeste da pratite kvalitet vazduha u svom mestu. Jedna od najpopularnijih aplikacija za to je Air Visual, a dostupna je i aplikacija koja se fokusira isključivo na Srbiju: xEco Air (Vazduh), na kojoj možete videti trenutne nivoe zagađenosti sa mernih stanica. Uvid u situaciju pružiće vam i sajt Agencije za zaštitu životne sredine.

Kada vazduh na oko posivi, na platformama za praćenje njegovog kvaliteta pojavljuju se crvena i ljubičasta boja koje odgovaraju zagađenom i veoma zagađenom vazduhu. Tada je posebno značajno da budete na oprezu i primenite mere zaštite iz nastavka teksta.

2. Ne vežbajte na otvorenom pri visokom zagađenju, izbegavajte fizičku aktivnost u zonama sa mnogo saobraćaja!

Kada ste aktivni, udišete znatno veće količine vazduha. Pri mirovanju i laganim aktivnostima dovoljno vam je oko 15 udaha u minuti, dok se pri vežbanju taj broj povećava na između 40 i 60 u minuti. Samim tim, u vaše disajne puteve dolaze veće količine zagađenog vazduha. Nedovoljni unos vode i stres samo pogoršavaju stanje.

Uzmite to u obzir pri planiranju svojih treninga – verovatno je bolje da na otvorenom vežbate van saobraćajnog špica, kao i da se udaljite od prometnih puteva s obzirom na izduvne gasove. Naravno, idealno bi bilo da se odlučite za teretanu ili zatvorenu halu kada god primetite da je aerozagađenje visoko.

3. Držite unutrašnje zagađenje vazduha pod kontrolom!

Pored spoljnih polutanata, u vašem domu prisutni su i drugi faktori koji narušavaju kvalitet vazduha poput vlage, grinja i dima od cigareta. Iz tog razloga bitno je da sprečite ili neutrališete vlagu, redovno usisavate, menjate posteljinu i održavate prostor urednim, kao i da nikada ne pušite unutra.

S obzirom na to da i gasovi koji se oslobađaju pri kuvanju negativno utiču na vazduh, ako ste u mogućnosti – bilo bi poželjno da koristite aspirator. Ogromna pretnja po vaše zdravlje jesu i šporeti na drva koji, prema procenama naučnika iz Šefilda, utrostručuju zagađenje vazduha. Sa tim na umu, u slučaju da se grejete ovako, valjalo bi da razmotrite prelazak na zdravije, održivije i ekološki prihvatljivije alternative.

4. Ne otvarajte prozore!

Mada i naši domovi mogu imati različite izvore zagađenja vazduha, jedna studija iz 2016. upućuje na to da između 10 i 100% unutrašnjeg zagađenja vazduha zapravo potiče iz spoljašnje sredine. Zagađen vazduh u vaša četiri zida dospeva kroz otvorene prozore i vrata – ali i kroz npr. raznorazne pukotine.

Stoga, ma koliko vam provetravanje delovalo kao načelno dobra ideja, ukoliko aplikacije pokazuju crvene i ljubičaste boje vazduha, možda bi bilo bolje da zadržite dodatne PM čestice van svog domaćinstva.

5. Biljke, sveće od pčelinjeg voska i aktivni ugalj kao prirodni prečišćivači vazduha

Prečišćavanje vazduha u svom domaćinstvu možete postići najpre ozelenjavanjem prostorija – biljke kao što su drvo novca i aloe vera uklanjaju određene polutante.

Sveće od pčelinjeg voska takođe predstavljaju apsorbere prašine, polena, toksina i neprijatnih mirisa, kao i vlage, te se savetuju osobama koje se bore sa alergijama ili astmom.

Aktivni ugalj nalazi se među sastojcima maski za lice i pasti za zube – ali je takođe prisutan u proizvodnji filtera za vazduh. Iskoristite njegova blagodetna svojstva i napravite nekoliko malih prečišćivača za svoj dom: samo uspite nekoliko kašika aktivnog uglja u pepeljare ili činije koje ćete rasporediti po sobama. Pronaći ćete ga u prodavnicama zdrave hrane i pet centrima.

Svi ovi načini prečišćavanja vazduha paralelno neutrališu neprijatne mirise, te vam neće biti potrebna raznovrsna hemija poput sprejeva koju možda upotrebljavate za te svrhe.

6. Štedite energiju i krećite se održivije

Sagorevanje uglja je najveći pojedinačni izvor zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu. Uprkos tome što je prelazak na obnovljive izvore zadatak vlasti, ne treba da izgubimo iz vida da tu pretežno prljavu struju trenutno trošimo mi, te da smanjenjem svoje potrošnje redukujemo i problem aerozagađenja – doduše, u veoma ograničenoj meri. Zdravija opcija, koja pomaže i smanjenju emisija, jeste da trošimo što manje takve energije.

Slično važi i za transport: ostavljajte svoj automobil na dizel ili benzin u garaži što češće, a radije se krećite peške, javnim prevozom ili biciklom. Zdravstvene koristi su dvostruke: za vas same, ali i za životnu sredinu.

7. Razmislite o kupovini prečišćivača

Prečišćivači vazduha su svakako velika investicija – ali je ona iz perspektive vašeg zdravlja i te kako isplativa. Međutim, ako niste spremni da izdvojite toliko veliki novac za tako nešto, na internetu možete pronaći i instrukcije kako da sami napravite prečišćivač vazduha pomoću ventilatora i HEPA filtera, dosta jeftinije.

Da je ovo učinkovit način aeroprečišćavanja, uprkos kućnoj radinosti i niskim troškovima, u svom neobičnom ogledu dokazao je Tomas Talhelm sa Univerziteta u Čikagu.

A da li maske pomažu pri zaštiti od aerozagađenja?

Tokom pandemije smo se navikli na maske na licu, ali smo jedva čekali da ih se oslobodimo. Ipak, sada potencijalno imamo novi razlog da ih nosimo – aerozagađenje. Ranije smo viđali stanovnike Azije kako sa istim povodom nose maske, no da li je to opravdano sredstvo zaštite?

Prošlogodišnje istraživanje Univerziteta u Koloradu pokazalo je da su maske efikasno sredstvo zaštite od zagađenja vazduha, pa čak i u ekstremnim situacijama kao što su šumski požari. Ali ne bilo koje! N95 maske demonstrirale su mnogo veći stepen zaštite u odnosu na pamučne, sintetičke i hiruške. U uslovima urbanog aerozagađenja naučnici su proračunali da je njihov zaštitni faktor između četiri i devet puta viši u poređenju sa „konkurencijom”.

Na kraju, pridružite se borbi za čist vazduh, pa učestvujte i sami u apelima na nadležne organe da se posvete rešavanju ovog ozbiljnog problema.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.