Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je juče da bi trebalo da bude „nagrađen“ umesto što je optužen za genocid i druge zločine nad nesrbima tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992-95. Karadžić je na početku svoje odbrane negirao i da je ikada imao plan za genocid nad Muslimanima, koje je nazvao „Srbima druge vere“.
– Umesto što sam optužen za zločine u našem građanskom ratu, trebalo bi da budem nagrađen zato što sam učinio sve što je u ljudskoj moći da do građanskog rata ne dođe; što sam umanjio patnje svih civila; što je broj žrtava bio tri do četiri puta manji nego što se tvrdilo; što sam potpisao i sproveo brojna primirja i zaustavljao našu vojsku pred pobedama i stalno tragao za mirom i prihvatio četiri od pet mirovnih planova – rekao je Karadžić.
On je tvrdio i da je „humanizovao konflikt“ i „lično bdeo nad humanitarnom pomoći“ civilima i naredio „mnoge akte milosrđa“.
– To je mermerna istina koja će vremenom postajati sve jača, a optužba laži, propaganda i mržnja biće sve slabije – kazao je Karadžić. Optuženi je kazao i da „nikada ništa nije imao protiv Muslimana i Hrvata“.
– Nikada nisam dopuštao ni pojedinačne, a kamoli masovne zločine… Niko nije pomislio ni na mogućnost iskorenjivanja i genocida nad drugim narodima, a pogotovo ne nad narodom koji smatramo Srbima druge vere – naglasio je Karadžić, aludirajući na bosanske Muslimane.
Karadžić (67) je optužen za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva i uzimanje „plavih šlemova“ za taoce, tokom rata u BiH 1992-1995.
Prvi svedok odbrane Andrej Demurenko izjavio je da minobacačka granata koja je u avgustu 1995. ispred sarajevske pijace Markale ubila i ranila desetine i građana nije mogla biti ispaljena sa položaja Vojske Republike Srpske.
– Markale nisu bile pogođene minobacačkom granatom, to je bio teroristički akt na ulicama Sarajeva – rekao je ruski pukovnik Demurenko, koji je učestvovao u istrazi kao oficir Unprofora, sugerišući da je mina postavljena na tlu mogla imati isti efekat i ostaviti isti krater na tlu.
– Šansa da jedna granata iz minobacača pogodi jednu malu ulicu je jedan u milion, naročito ako je godinu dana ranije pogodila isto tako malu ulicu. To je potpuno nemoguće – rekao je svedok, podsećajući na prvu eksploziju na Markalama u februaru 1994.
U presudi komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa Dragomira Miloševića Tribunal je utvrdio da je granata na pijacu doletela sa položaja VRS.
Irac i Kanađani među svedocima
Na Karadžićevom spisku od 16 svedoka odbrane, koje namerava da izvede u drugoj polovini oktobra su vojni posmatrač UN, Irac Pol Konvej i kanadski pripadnici Unprofora Džon Rasel, Mišel Gotje i Stefan Žudri, koji će, kako se očekuje, takođe svedočiti o eksplozijama na Markalama. Među prvim Karadžićevim svedocima su i oficir Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS Stevan Veljović, kao i Blagoje Kovačević, Dušan Škrba, Milorad Džida, Dragan Maletić, Slavko Gengo i četiri zaštićena svedoka. Karadžić je za izvođenje dokaza odbrane tražio 600 radnih sati, ali mu je raspravno veće odobrilo 300 sati, koliko je za svoj dokazni postupak utrošilo i tužilaštvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
