Katastrofa i strahovita situacija

Kao godina za poređenje uzeta je 1995, kada je društveni proizvod činio 60,5 odsto republičkog proseka, a 2005. godine (od kada su najsvežiji statistički podaci) društveni proizvod prijepoljske opštine je 39 odsto proseka države Srbije. Od nekadašnjih 10.557 zaposlenih, do 2012. godine taj broj je sveden na svega 5.644, što je pad od neverovatnih 53,6 odsto. U odnosu na 2007. prijepoljska opština beleži pad zaposlenosti od 22,6 odsto. I dok je 1995. godine privreda činila 35,6 odsto narodnog dohotka, deset godina kasnije ona čini samo 14 odsto, a skoro tri puta uvećan je udeo trgovine. Prosečne zarade su u odnosu na državni prosek u zaostatku od preko 30 odsto. Broj nezaposlenih je davno premašio broj zaposlenih i trenutno je 6.475 osoba bez posla, odnosno svaki šesti stanovnik Prijepolja ne radi, što je za 50 odsto više od republičkog proseka. Od pomenutog broja nezaposlenih, dominiraju stariji od 40 godina.

Kako je to ocenjeno u Informaciji o stanju privrede, a odbornici i članovi Opštinskog veća to prihvatili, privatizacija u opštini Prijepolje bila je „dosta neuspešna“. Šta znači „dosta neuspešno“ ako se konstatuje da je posledica „strahovit pad zaposlenosti jer je privatizacija bila uspešna sa svega oko devet odsto“? Od početka svojinske transformacije u privatizovanim preduzećima ostalo je da radi samo 500 radnika, od 6.000 koliko ih je radilo pre početka privatizacije. Kroz stečaj su prodati ili su u postupku stečaja, giganti prijepoljske industrije kao što su bili Tekstilni kombinat, Industrija konfekcije „Iris“, Fabrika obuće „Limka“. U ovom trenutku procenjuje se da stoje prazni objekti čija je površina preko 60.000 metara kvadratnih. Pogodni za braunfild investiranje, zbog inertnosti države koja u potpunosti ima pravo da odlučuje o sudbini ovih preduzeća u stečaju, ti pogoni propadaju ili su dati u zakup pod, najčešće, ne transparentnim uslovima. Jedan broj objekata koji čekaju da se reši njihov status, nalaze se u najužem centru grada i rastaču se na očigled ne samo vlasti već i građana i bivših radnika. Takva je sudbina ogromne zgrade „Irisa“ na glavnoj prijepoljskoj ulici ali i Štamparije „Mileševo“, „Svetlosti“, „Javora“. Reč je o najatraktivnijim lokacijama u opštini.

Iako je na Kolovratu, naselju koje je niklo zahvaljujući jednoj Industrijskoj zoni koja je sada „zaključana“ i ostavljena da propada, druga Industrijska zona je uređena u istom delu grada, samo kraj magistralnog puta za Crnu Goru i to sredstvima iz inostranih fondova, čiji ukupan iznos do sada nije obelodanjen. Infrastruktura je uređena za 12 lokacija koje su ponuđene po veoma povoljnim uslovima, s tim da na svaki ar zemljišta, bude zaposlen jedan radnik. Iako je ideja bila da se na taj način privuku strani investitori, to se do sada nije dogodilo, već se na javni konkurs javilo 6 prijepoljskih privrednika koji već imaju svoja preduzeća, tako da se struktura privređivanja neće promeniti.