Ko je bio Servo Mihalj, po kome se zvao prehrambeni gigant bivše Jugoslavije, i zašto je sarađivao sa Žarkom Zrenjaninom

Ostavite komentar

  1. Vladari američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrdi da je kapitalizam najbolji sistem. Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosioci Nobelove nagrade za hemiju i mir, Aurelio Pecei, predsednik Rimskog kluba, i dr Ivan Supek sastali su se u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj konferenciji 4. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Na konferenciji su predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i humanistička načela, a koji se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke. Evo kako glase:
    I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak.
    II. Zaštititi prirodu od propasti.
    III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu.
    IV. Proširiti empatiju i solidarnost na sve ljude.
    V. Tražiti istinu.
    VI. Primenjivati istraživanja i usmeriti razvoj prema opštoj blagodeti.
    VII. Gajiti lepotu i umetnost.
    VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme.
    IX. Praktikovati svetski sporazum, saradnju i mir.
    X. Biti dobar.
    Kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem, koji je potpisao i njihov ekonomista dr Milton Fridman, platili su troškove i sakrili ga od javnosti. Ovo sam čuo od dr Supeka, koji je vodio poslednju sednicu, u intervjuu na HRT-u dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument..
    Visokoobrazovani, novinari-analitičari i velika većina rukovodećih kadrova u samoupravnim preduzećima reći će vam da je problem bila radnička klasa, da radnici nisu hteli da rade, da su suviše primitivni za samoupravljanje. A nikako da se zapitaju kako su to u nekim gradovima Srbije koji važe za sociološki zaostalije sredine, kao što su Vranje i Pirot, radile najuspešnije, najprofitabilnije fabrike, kao „Simpo“, „Jumko“, „Koštana“, „Alfa“, „1. maj“ i „Tigar“.
    Dokumentarni film snimljen u fabrici „1. maj“ u kome se vide zdravi radni uslovi i besprekorno čist i uređen radnički restoran, pa prekrasan park sa cvećem, travnjakom, jezercetom u kome plove labudovi, sa klupama za odmor posle ukusnog obroka, prikazivan je učenicima u SAD kao primer odličnih uslova za rad i lep život svih zapošljenih u visokoprofitabilnoj fabrici tekstila.
    Radio sam teške fizičke poslove, sa završenom srednjom školom bio sam rukovodilac, po diplomiranju na Rudarskom fakultetu u Beogradu bio – samostalni inženjer, pa rukovodilac u tri najveća proizvodna sistema – „Trepči“, Rudnicima i železari „Skopje“ i najvećem sistemu za proizvodnju građevinskih materijala na Balkanu „Šar“, pa mi je bilo lako da zaključim, što i danas tvrdim, da su jedini problem u samoupravnom kao u bilo kom sistemu pre svega rukovodioci u preduzećima, kao i političari koji su imali vlast u tim opštinama, gradovima, državi. Nikada nisu bili krivi radnici, nisu ni mogli da budu, jer je vlast uvek jača od radnika bez obzira na samoupravljanje. Tek kada je državna vlast bila u problemu mogle su da budu izvedene oružane „narodne“ revolucije, u Rusiji tokom Prvog, a u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.

  2. Današnju globalizaciju i demokratiju istraživački je najbolje obradila Loreta Napoleoni u svojoj knjizi „Ološ ekonomija“. Između ostalog, Loreta je zaključila: „Devedesete godine 20. veka obeležila je pandemija globalnog virusa: demokratije. Smrtonosni virus, nekakav freedom bug, crv slobode, razmnožio se posle pada Sovjetskog Saveza… Zajedno sa demokratijom širi se i ropstvo. U mnogim delovima planete (čak i u nekim zemljama zapadne Evrope), gotovo 27 miliona ljudi padaju u ropstvo. Početkom devedesetih godina, robinje seksa iz zemalja bivšeg istočnog bloka osvajaju zapadno tržište. One imaju nešto zajedničko: lepe su, jeftine, i očajne. Tržište seksa je tek vrh ledenog brega… Globalizacija više pogoduje iskorišćavanju robova nego industriji. U opticaju su ogromne sume, jer nije bilo više robova još od vremena trgovine preko Atlantika… Robovi su postali sastavni deo globalnog kapitalizma: na plantažama kakaoa u zapadnoj Africi, u voćnjacima Kalifornije, u ilegalnoj ribarskoj industriji koja cveta u fabrikama osnovanim pod lažnim nazivom, ili bez naziva.
    I to je paradoks.
    Demokratija i ropstvo ne samo da koegzistiraju, već ih spaja, kako ekonomisti kažu, snažan i direktan uzajaman odnos.
    Drugim rečima, ove dve pojave razvijaju se na sličan način, pri čemu razvoj jedne pojave uslovljava razvoj druge. Devedesetih, kao uostalom i pedesetih godina, opet počinje proces dekolonijalizacije. Međutim, dešava se da broj robova raste, a njihova cena pada baš kada kolonijalne zemlje stiču nezavisnost. Danas jedan rob košta deset puta manje nego u doba antičkog Rima – i to nije slučajno – jer u ono doba koncept demokratije praktično nije ni postojao. Ali, stari Rimljani su cenili robove kao retko blago koje su skupo plaćali. Danas, naprotiv, robova ima na pretek, njihova vrednost je minimalna i posmatrani su kao obavezan trošak u međunarodnom biznisu‘…
    Gotovo svaki proizvod namenjen potrošnji ima tamnu stranu – ropstvo i pirateriju, falsifikate i prevare, krađe i pranje novca. Ološ ekonomiji najviše prija globalno tržište. Ološ ekonomija prodire i korumpira, iznutra narušava tradicionalne ekonomije…“
    Loreta je knjigu objavila pre nego su zapadne sotone urušile nekoliko država arapskog sveta, čime su izazvale masovna stradanja ljudi, koji su, da bi preživeli, bežeći od sigurne smrti, krenuli u preseljenja apokaliptičkih razmera, i nadali se spasu kod onih država i naroda čija je vojska i avijacija, po naredbi političkih sotona, razorila im domove, a sada ih primaju u svoje države da ih eksploatišu kao robove.
    Loreta nije imala podatak da njih osam sotona poseduje kapital koliko polovina čovečanstva – 3,6 milijardi ljudi.

  3. Narod je izdao heroje time sto na vlast uporno dovodi izdajnike koji saradjuju sa NATO okupatorom. Jasna poruka da se ne zeli ocuvanje spomenika.

  4. Poštovani gospodine Kojičiću, umesto da kudite sistem koji je iznedrio kombinat koji je proizvodio više nego nekoliko državica zajedno, možda treba da napišete da bi bilo dobro da, kao i u tadašnje vreme, dakle vreme pre deindustrializacije, sistem može da održava sve te spomenike, a ne da smo se pretvorili u gerontološki centar bez fabrika, vojske i teritorialne odbrane, sa privatnim telekomunikacijama, vodovodom i kanalizacijom.

  5. Zalosno, umetnost je unistiti sve ali bukvalno sve. Gde smo mi bili a gde smo sada.

  6. Servo Mihalj je bio idealista i heroj, kao i Zarko Zrenjanin (dobio grad) i Svetozar Toza Markovic (fabrika crepa, mala i velika kikinda), revolucije pripremaju idealisti, izvode ih heroji a njenim rezultatima se koristi ljudski olos“ ovo vazi za komunizam,

  7. Šta je nekad Zrenjanin industrije imao, nije bilo oblasti od metalne, prehrambene, farmacije, tekstila, a pogledajte sada…Sposobni smo samo da sve upropastimo zbog sebične sitne lične koristi. ZR i BG pivara nisu ni privatizovane zbog tog IMT sistema.
    Smrt fašizmu

  8. Ko vozi starog punta kao ja može primetiti nekada iz nekog razloga da zasvetli na instrument tabli „servo volana“(crvene boje). Obavezo, automatski kada primetim to, dodam u glavi i prezime ovog narodnog heroja Mihalj. Znači, evo opet svetli Servo Mihalj.
    Fotografije kuće koja se urušava su odraz države koja se gasi.

  9. Da nisu Rusi dosli i doneli komunizam verovatno nikada ne bi znali da je postojao.

  10. Mala ispravka: 1920. današnji Zrenjanin nije se zvao Petrovgrad, već Bečkerek, tako da ni Servo Mihalj nije mogao, kako navodite, postati član bilo čega petrovgradskog. Bečkereku su promenili ime u Petrovgrad 1935. godine

  11. Narod koji se stidi svoje antifašističke prošlosti nema budućnost.To se već sada vidi.

  12. „Započet postupak…“, „procedura još u toku…“! Nemar i birokratija su čudo!

  13. Nešto Vam je promaklo u tekstu o S.Michaelu. On je kroz decenije nakon II sv.rata predstavljan kao Mađar. Čak su mu i ime mađarizovali u Mihalj, iako je bio Švaba. To je bilo tada teško prihvatiti od tadašnje vlasti pa su tako najlakše rešili „problem“ njegove nacionalnoati.

  14. Никако да схватим каква је његова заслуга за Србију? То што је био истакнути члан терористичке КПЈ која је сарађивала и подржавала такође терористички усташки покрет, и која је пријатељски и вршећи диверзије против Југословенске војске дочекала Немце, или што је после напада Немачке на СССР почела да се крије од Немаца и изводи своју „револуцију“ прогласивши за главног непријатеља Југословенску војску, једину легалну формацију на тлу тадашње окупиране краљевине.

  15. Komunizam nas je toliko upropastio da ni dan danas ne možemo da se prizovemo svesti. Smrt fašizmu – a meni vila na Dedinju!

Ostavite komentar

Društvo

Naslovna strana

28. i 29. januar 2023.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Minja Miletić, TV novinarka

Svaki novi dan počinjem čitanjem dnevnog lista Danas.