Mangupa je uvek bilo i biće ih. Ali, postavlja se pitanje kako se obračunati sa mangupima? Srbija je bila naprednija pre skoro 150 godina, barem kada je u pitanju obračunavanje sa mangupima. Utvrdivši da u Kneževini Srbiji ima mnogo mangupa, knez je našao način kako da im stane na put. Godine 1866. donet je Zakon o mangupima.
„Mihail M. Obrenović III, po milosti božijoj i volji naroda knjaz srpski
Proglašavamo i objavljujemo svima i svakome, da je državni savet rešio, i da smo mi odobrili i odobravamo ZAKON O MANGUPIMA.
I
O mangupima uopšte
Čl. 1.
Sva ona stoka i domaća životinja, koja se nađe da tumara kojekuda, a gazda joj je nepoznat vlasti i meštanima, smatra se za mangupa.
Čl. 2.
Čim se za kakvog mangupa dozna, opštinska vlast ima o njemu voditi staranje.
Čl. 3.
Mangup stoka deli se na krupnu, sitnu i odojčad:
a., pod krupnom mangup stokom razume se: vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga itd.
b., pod sitnom mangup stokom razume se: vepar, krmača, ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, čovanski pas itd.
v., pod odojčadima razume se: tele, ždrebe, jagnje, prase, jare i sve od krupne i sitne stoke, što sisu i veliku negu potrebuje.
Kao ovaj poslednji vid mangupa smatra se i sva domaća pernata životinja.
Čl. 26.
Gazda mangupa ako se pronađe, dužan je platiti ne samo štetu i troškove na hranu i čuvanje mangupa, no i troškove za obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo.
Čl. 27.
Taksa za oglase u novinama zbog mangupa, ako se slučajno ne mogne od koga naplatiti, pada na teret državne kase.“
Ovaj zakon ima čak 28 članova koji tačno propisuju šta se radi sa mangupima koji drugima prave kakvu štetu i koji su bez kontrole. U pitanju su mangupi-životinje, zalutali i za žaljenje, a o njima bi neko trebalo da brine jer, u potrazi za hranom, nisu svesni da su u tuđem dvorištu ili imanju.
Na kraju Zakona piše: „Preporučujemo Našem ministru unutrašnjih dela, da ovaj zakon obnaroduje i o izvršenju se njegovom stara, vlastima pak zapovedamo da po njemu postupaju, a svima i svakome da mu se pokoravaju.
„5. aprila 1866 godine u Beogradu
Video i stavio državni pečat, čuvar državnog pečata, ministar pravde R. Lešjanin.“
E sada meni nisu jasne najave značajnih ličnosti koje čujem ili čitam svakodnevno u sadašnjoj Srbiji. Na primer „Mangupi su među nama“, „Obračunaćemo se sa mangupima u našim redovima“ itd. Da li oni koji ovakve izjave daju znaju za ovaj stari zakon i da su mangupi stoka bez kontrole u tuđem zabranu ili postoji neka nova vrsta mangupa? Bilo kako bilo, ni današnjoj Srbiji sličan zakon ne bi bio suvišan.
Autorka je predsednica Sindikata pravosuđa SrbijePratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
