Dok je bila ona naša velika zemlja, nije bilo problema. Išli smo svakodnevno i obrađivali svoje njive, koje mnogi meštani imaju s druge strane granice. Posle podele, kanda postasmo slepo crevo, priča jedan od meštana Sremske Rače, Nikola Sokolović i dodaje da su danas „zatvoreni” između dve granice – naše i Republike Srpske jer se selo nalazi tik uz granicu.
Tako godinama 700 žitelja Sremske Rače i pored toga što formalno žive u Srbiji, da bi ušli u svoju državu, moraju prethodno da prođu graničnu i carinsku kontrolu, a da bi obrađivali oranice u Republici Srpskoj moraju proći njihove kontrole graničara i carinika.
– Svaki put kada krećem da obrađujem svoju njivu, koja se nalazi stotinak metara uz most, tu je granična kontrola Republike Srpske. A, kada treba da nešto obavimo u Gradskoj upravi Sremske Mitrovice, jer nam je to centar, moramo proći graničnu i carinsku kontrolu Republike Srbije. Sve to nam prilično komplikuje život – priča Nikola Sokolović.
Većina od 650 hektara koliko poseduju meštani Sremske Rače nalazi se na bosanskoj strani. Mora se preći most i strpljivo čekati zbog granične i carinske kontrole. Naročito je komplikovano prilikom ubiranja letine zbog silne mehanizacije koja se angažuje.
Granični punkt između Srbije i Republike Srpske nalazi se kod mosta Sremska Rača, na reci Savi. Meštani kažu da ovde treba živeti da bi se shvatilo kako život može da se komplikuje. Kada treba otići do lekara, po neko uverenje u Sremsku Mitrovicu, ili đaci u školu mora se proći redovna carinska kontrola svoje države. Ovo malo sremsko selo administrativno pripada četrdesetak kilometara udaljenom gradu Sremska Mitrovica, pa meštani često moraju u varoš, svojim poslom.
– Kuću smo gradili legalno pre devedesetih godina, a ispalo da nam je carina došla u dvorište. I nije to jedina muka. Danonoćno kuću rastresaju teški šleperi, a dnevno ih prođe i po nekoliko hiljada – jadikuje Milorad Mišić. Kaže da nema kome ni da se žali jer svi uglavnom sležu ramenima i odgovaraju da tako mora. Meštani, pogotovu oni koji žive u Bosutskoj ulici, strahuju od oštećenja kuća jer im teškaši prolaze tik uz prozor. Priželjkuju najavljenu izgradnju carinskog terminala i nešto sporiju vožnju teretnjaka.
A, da nije uvek bilo tako, priča jedan od žitelja ovog sela Zdravko Radovanović, koji kaže da je nekadašnji povoljan položaj mesta za njega bila dobra prilika da tik uz most preko Save izgradi motel „Most”. Uložio je, kaže, silne pare zarađene po belom svetu i kao preduzimač radeći po Bosni i Srbiji. Od pre dve godine posao je stao.
– Motel ima sobe sa tridesetak ležaja, salu za 300 gostiju. Dok nisu postavili granični prelaz ovde je vrilo kao u košnici. Svakog dana je sve bilo puno, najviše gostiju na proputovanju. Sada niko da navrati makar kafu da popije. Ako neko slučajno zastane, eto odmah policije. Legitimišu goste i upozoravaju kako je zadržavanje između graničnih punktova zabranjeno. Šta tu da učiniš – pita se Radovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
