Jučerašnji, najtopliji dan u godini sa temperaturama do 42 stepena, doneo je „pune ruke posla“ ekipama hitne pomoći širom Srbije. Kolapsi, malaksalost, pad pritiska – gotovo podjednako su se dešavali svuda, od severa do juga.
Beogradskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć upućeno je na stotine poziva. Reč je uglavnom o hroničnim bolesnicima, osobama sa smetnjama u cirkulaciji, hipertenzijom, pacijentima koji su već imali infarkt ili moždani udar. U periodu od 7 do 14.30 juče je hitna pomoć intervenisala 66 puta, od čega 25 na javnim mestima, a dve osobe povređene su u dve saobraćajne nezgode. Pored 20 redovnih ekipa, pet ekipa dežuralo je na krcatoj Adi Ciganliji, a pokriveni su i bazeni „11. april“ i Vračar. Hitna pomoć redovno je prisutna i na beogradskim rekama – sa specijalnim plovnim vozilom.
– Ljudski organizam sporo se adaptira na ove ekstremno visoke temperature, a osobama koje dugo imaju hipertenziju, dijabetes, izmenjene krvne sudove, potrebno je više vremena da se prilagode nego zdravim. Zbog toga što je elastičnost njihovih krvnih sudova smanjena, dotok krvi je usporen, a time i hlađenje organizma. Javlja se pad krvnog pritiska i kolaps – objašnjava za Danas Mirjana Milićević, načelnik smene Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd.
Ona napominje da je preporuka, kako za hroničare i stare osobe, tako i malu decu, da ne izlaze napolje od 11 do 16 ili 17 časova. Važno je i da temperaturna razlika u stanu i spoljašnjoj sredini ne bude viša od 10 stepeni. U suprotnom, trebalo bi da te osobe pre izlaska provedu desetak minuta u „međuprostoru“ kako ne bi doživele toplotni udar.
Sunčanica i toplotni udar javljaju se kod osoba koje imaju slabiju termoregulaciju i sporije se adaptiraju na vremenske uslove.
– Klinička slika kod sunčanice i toplotnog udara je gotovo ista – glavobolja, vrtoglavica, malaksalost, čak i gubitak svesti. Kod sunčanice ti simptomi su posledica direktnog dejstva sunčevih zraka, dok ih pri toplotnom udaru izaziva nagla promena temperature – kaže naša sagovornica.
Milićević napominje da hronični pacijenti i stari često ne slušaju savete stručnjaka da bar u toku nekoliko najtoplijih dana ostanu u svojim domovima.
U Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Nišu juče su rekli da je broj intervencija zbog izuzetno velikih vrućina povećan, ali da je i sve veći broj građana koji se javljaju zbog ozbiljnih opekotina od sunca.
Pomoćnik direktora Zavoda Slađana Milenković objasnila je da je juče do 11 časova bilo dvadesetak intervencija, od kojih je pet spadalo u „prvi red hitnosti“. Ona je upozorila da je proteklih dana povećan i broj opekotina, i to ozbiljnih, koje su ljudi uglavnom dobijali na gradskim bazenima.
Portparolka Niš ekspresa Dragana Nikolić rekla je juče da svi vozači ovog gradskog prevoznika dobijaju flaširanu i hladnu vodu i tablete „orasola“ protiv dehidracije, kako bi izdržali sedam časova u vrelim autobusima. Inače, ni u jednom autobusu ovog i drugih prevoznika u gradskom saobraćaju nema klima uređaja.
Visoke temperature su u Šapcu odnele i drugu žrtvu. Juče je u centru tog grada preminuo 82-godišnji Šapčanin. Lekari službe Hitne pomoći u Šapcu naveli su da je preminuli M.M. imao hronične kardiovaskularne probleme koji su pogoršani vremenskim uslovima, a do nesreće je došlo ispred ulaza u glavnu poštu tog grada.
Dovoljno tečnosti
Na tropskim temperaturama izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti. Organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda. Odrasle zdrave osobe treba da unose osam do deset čaša vode na dan. Ako se bave fizičkim aktivnostima, ovoj količini treba dodati od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti. Dobar izbor su i mleko i voćni sokovi. Unos kofeinskih napitaka i alkoholnih pića treba smanjiti. Ukoliko se koristi mineralna voda, treba birati negaziranu i umereno hladnu. Stariji od 65 godina treba često da unose tečnost, bez obzira na to da li osećaju žeđ, gutljaj po gutljaj.
Šta kažu Beograđani
Da su Beograđani ozbiljno shvatili savete i apel lekara u vezi sa vrućinom pokazale su gotovo puste gradske ulice. Beograđani su tražili hladovinu i nosili flašice sa vodom, naočare za sunce, šešire, kačkete, a bilo je i sugrađana koji su se od sunca štitili kišobranom.
– Grozno je, najgore je u prevozu, na poslu imamo klimu, a kod kuće se rashlađujem tuširanjem i napicima – ističe radnica Marijana T.
– Jako mi je teško, izlazim iz kuće samo kada moram i obavezno nosim vodu i šešir. U torbi nosim vodu, ali nažalost i ona se već ugrejala – kaže penzioner Nikola M.
– Mučimo se, rashlađujemo se napicima i sladoledom, ali meni to ne pomaže – navodi studentkinja Ivana O.
– Obožavam vrućinu. Ne volim da sam u zatvorenom kada je onako toplo, ali napolju mi je divno. Divno je dok nije visoka vlažnost vazduha i kada nema kiše – objašnjava Nenad V.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
