Ko je sve putovao avionom tridesetih godina prošlog veka? 1Foto: Nataša Matović / Univerzitetska biblioteka

Trgovci, ministri, umetnici, narodni poslanici, ali i diplomate, sveštenici, radnički vođi – ovi ljudi su najviše putovali avionom 30-ih godina prošlog veka.

Najmanje 15 velikih putničkih aviona sa 200 putnika svakoga dana poseti Beograd – vest je od pre 80 godina u novinama Vreme. Oko 3.000 putnika, koliko je svakodnevno doletalo u Beograd, za period pre osam decenija bio je veliki broj, svedoči i nadnaslov teksta objavljenog u Vremenu – Armije ljudi lete.

Ko je sve putovao avionom tridesetih godina prošlog veka? 2

Brzi voz Beograd – Bukurešt stizao je tada za 25 sati, ali se avionom ta razdaljina prelazila za svega dva sata.

“Više niko se ne interesuje za bezbednost aviona jer se i nesreće na putničkim avionima skoro nikad ni ne dešavaju”, piše reporter Vremena. “Čovek je postao sigurniji u vazduhu, nego u vodi ili na zemlji”.

U tom trenutku Beograd je beležio svoje prve rekorde – najstariji putnik koji se prevezao avionom imao je 80 godina, a aerodrom je ugostio i trogodišnju bebu bez pratnje roditelja, koju su “iz daleke zapadne zemlje poslali u Beograd”.

Ko je sve putovao avionom tridesetih godina prošlog veka? 3

“Dete je bilo predato pilotu, kao što se predaju stvari”, piše novinar. “Na reveru od kaputa bila je zakačena etiketa sa mestom prispeća, kao što se stavlja na kofere”.

Na beogradskom aerodromu su mogle da se vide časne sestre, američki milioneri, azijske maharadže i bogate Kanađanke, prenosi Vreme.

List još piše i o prvom muzičkog festivalu koji se u tom trenutku održavao u Beogradu. Prvi u redu koncerata je trebalo da se organizuje na Beogradskom sajmištu, a bilo je postavljeno 5.300 mesta za publiku na otvorenom. U pitanju je bio festival klasične muzike.

Tu je još i izveštaj sa štrajka krojačkih radnika. Oni su u godinama posle Prvog svetskog rata odlično zarađivali, 1.000 do 1.200 dinara nedeljno i imali su posla preko cele godine. Ali, nakon velike svetske ekonomske krize i pred izbijanje Drugog svetskog rata, isti taj krojač je zarađivao 700 – 800 dinara za nedelju dana, a imao je posla samo za šest meseci godišnje.

Kao razlog za osetno lošije poslovanje, navode se godine krize u kojima je posao opao za 50 odsto i zbog velike konkurencije nezanatskih preduzeća i bespravnih majstora. Od tog trenutka, zaključuje se u tekstu, krojač je mogao da postane – bilo ko.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda prenosi događaje iz sudnica. Piše o suđenju učitelju igranja u Beogradu  koji je otužio svog kolegu javno da nema potrebnu stručnu spremu da bi đake učio džez baletu.

Ko je sve putovao avionom tridesetih godina prošlog veka? 4

Reporter koji je izveštavao iz sudnice kaže da su celokupnu sudnicu ispunili njihovi đaci i zaposleni iz škole, koji su želeli da vide da li i oni smeju da blate svoje kolege preko štampe i da pritom ne budu osuđeni, prenosi novinar.

Drugo suđenje je osetno bitnije. Kako u tom trenutku u Jugoslaviji nije bio legalizovan abortus, jedan doktor je bio osuđen za osam meseci zatvora jer je izvršio „pobačaj“. Odbrana se branila time da doktor nije uopšte znao da je pacijentkinja trudna pa je abortus učinio navodno nehotice pokušavaju da izvrši drugi zahvat. Na kraju suđenja, prvostepena presuda zatvora je poništena i doktor je oslobođen.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.