Foto: res publicaStatistički podaci pokazuju da je u 2021. u Srbiji umrlo najviše ljudi u okviru jedne godine od kraja Drugog svetskog rata. Ovi podaci, kao i nizak stepen vakcinacije u poređenju za zemljama Evropske unije, dosta govore o rezultatima upravljanja krizom izazvanom epidemijom kovid-19 u Srbiji, rečeno je na predstavljanju analize „Upravljanje pandemijom- naučene lekcije za bezbedniju budućnost”, održanoj juče u kragujevačkom hotelu Zelengora.
Analiza je nastala u okviru neformalne saradnje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Prema rečima višeg istraživača BCBP-a Srđana Hercigonje, fokus je stavljen na dva aspekta – analiziran je pravni aspekt upravljanja krizom, kao i spremnost zdravstvenog sistema da se sa pandemijom nosi.
– Jedan od najvažnijih zaključaka je da Ustav i zakoni Srbije od početka epidemije nisu poštovani, a ne primenjuju se ni danas. Uloga predsednika je ponovo bila prenaglašena, čisto izvan funkcije i ovlašćenja, dok institucije nisu radile svoj posao. U analizi se navodi da krizni štab nije trebalo osnovati, već da je najvažije telo za suzbijanje epidemije, kako to zakon i predviđa, trebalo da bude Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, koja je u Srbiji potpuno marginalizovana – istakao je on.
Prema njegovom mišljenju, bez politizacije situacije i donošenja isključivo političkih odluka, država bi bolje odgovorila na krizu.
– Česte kontradiktorne poruke koje su upućivane javnosti vodile su ka svojevrsnoj konfuziji i zbunjenosti kod građana, posebno kad je reč o percepciji opasnosti koja pandemija sa sobom nosi – naveo je Hercigonja.
Na zdravstvene aspekte krize ukazao je dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji je naglasio da je neophodno izvršiti radikalnu reformu zdravstvenog sistema.
On je naveo da postoje veliki nedostaci koji sprečavaju da se Srbija uspešno izbori sa izazovom kakva je pandemija kovid-19.
– Zato treba poboljšati organizaciju u zdravstvu i napraviti strategiju posle epidemije. Prepručeno je da se preostali kapaciteti zdravstvenog sistema, koji ne spadaju u sistem kovid 19 centara, u potpunosti stave na raspolaganje pacijentima sa drugim akutnim i hroničnim bolestima i stanjima. Uz nabavku dovoljnih količina zaštitne opreme – istakao je dr Panić.
On je dodao i da bi trebalo zaposliti sve medicinske sestre sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.
Iako trenutno pandemija nije tema od najvećeg značaja, stručnjaci upozoravaju da nema mesta za opuštanje pošto još nije završena, a stižu i upozorenja na izbijanje pandemije novih zaraznih bolesti.
U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku kažu da je to i bio povod za analizu svega urađenog u proteklom periodu, kako bi sledeću sličnu situaciju Srbija sačekala bolje pripremljena.
Događaj u Kragujevcu je organizovan u okviru projekta „Upravljanje pandemijom – naučene lekcije za sigurniju budućnost”, koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena”, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Organizaciju događaja finansijski je podržala i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
