Foto: J. Patarčić/Danas“Sigurno će majke reći da nijednoj nije bilo lako da uspostavi dojenje, ali kada prođu ti prvi dani, kada je najteže, kasnije to bude zadovoljstvo i bebino i majčino, ali i naše, jer smo uspele da pružimo podršku koja joj je bila potrebna u tim prvim danima”, kaže Ksenija Vujnović Lamić, patronažna sestra Doma zdravlja Subotica.
Zlatni standard ishrane svakog novorođenčeta je majčino mleko, jer osim što je po sastavu najbolje i najkvalitetnije, takođe pruža mnoštvo benefita, od kontakta oči u oči i kože na kožu kojim se razvija bliskost između majke i bebe, pa sve do pravilnog psiho-motornog razvoja deteta.
Zbog toga Vujnović Lamić ističe da je važno da se prvi kontakt između majke i bebe ostvari još u porodilištu i to u prva dva sata po rođenju deteta, u čemu im pomažu patronažne sestre u bolnici, dok ih kod kuće u narednih mesec dana posećuju i svojim savetim ohrabruju koleginice iz Patronažne službe Doma zdravlja.
“Ako pitate majke, sigurno nije lako. Nama je to posao, pa je iz našeg ugla lakše, ali je naša podrška jako važna u tim prvim danima, da psihički podržimo majku i da joj fizički objasnimo kako sve to ide”, kaže Vujnović Lamić.
Prema njenim rečima, ukoliko se izuzmu medicinski razlozi zbog kojih nije moguće uspostaviti dojenje, svaka majka ima mleka i može da uspostavi laktaciju, ali da to nije nimalo jednostavan proces, zbog čega je važno da svakoj, a pogotovo ženama koje su se po prvi put ostvarile u ovoj ulozi, odgovore na sva pitanja.
“Najteže im je u početku uspostaviti dojenje, odnosno naći dobar položaj. Zatim je pitanje koje same sebi postavljaju da li je moja beba gladna i da li imam dovoljno mleka. To je nešto što ćete čuti u svakoj prilici od majki. Tu je naša podrška važna, da im kažemo da imaju dovoljno i da će svakim danom, kada se uspostavi laktacija, biti sve bolje i bolje i da će se mleko iznivelisati, jer je to sistem povratne sprege. Koliko beba traži, tolika će i produkcija biti”, objašnjava patronažna sestra.
Takođe, jedno od važnih pitanja koje majke postavljaju, jeste i koliko često treba da doje bebu, ali i koliko dugo bi trebalo dojenje da traje.
Vujnović Lamić preporučuje da u prvim danima ono bude na zahtev bebe, dok po pitanju dužine trajanja, može da bude i do dve godine.
“Naravno da je što duže, to bolje, ukoliko ne bude druga trudnoća ili nešto zbog čega mora da se zaustavi, ali je tu važna i procena majke. Majčino mleko je vrlo bitno, zbog toga je najbolje da se doji što duže, ali je procena majke i koliko može tehnički dugo da doji, jednako važno”, ističe naša sagovornica.
Kada su u pitanju Subotičanke, Vujnović Lamić kaže da ankete koje je Patronažna služba sprovela u periodu od januara do jula, tokom kojeg je bilo oko 500 porođaja, pokazuju da u 15. danu čak 72 odsto majki doji, što je više od republičkog proseka, koji za isti period iznosi 60 odsto.
“Svake godine radimo anketu o dojenju i anketiramo naše porodilje. Do šest meseci je veliki postotak majki koje uspostave laktaciju i istraju u dojenju. Sa šest meseci se to malo smanji, s obzirom na to da se tada uvodi mešovita ishrana, pa se zbog toga taj postotak možda malo smanji, a najveći broj opada oko godinu dana, kada majke kreću da rade”, predočava patronažna sestra.
Zbog toga u ovoj nedelji, koja se obeležava kao Svetska nedelja dojenja, Vujnović Lamić ističe važnost i ulogu zajednice u podršci dojenju, kako bi se majke ohrabrile da uz posao ili na poslu doje i ne prekidaju ono što je značajno za njihovo i zdravlje bebe.
“Jednostavno, taj kontakt sa bebom prilikom dojenja je nešto što majke kažu ili opisuju kao jedan od najlepših trenutaka u periodu novorođenčeta, a i kasnije odojčeta”, zaključuje Ksenija Vujnović Lamić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
