Lemi se vraća na „mesto zločina“

Od tada Motorhed nisu svirali u Srbiji, mada je ova destinacija bila omiljeno odredište legendarnog Lemija, danas šezdesetpetogodišnjaka koji je London odavno zamenio Los Anđelesom. Zašto je voleo Srbiju? Pa moguće i zbog toga što bi srpskim novinarima koji su mu na dar donosili lozovaču znao da kaže: “Loza! Je l’ to ono što sipaju u avione kad nema kerozina”. A možda je u pitanju i još jedna zajednička sklonost ka sitnim porocima – Lemi je 2002. pred novinarima otkazao konferenciju za štampu zato što u prostorijama Britanskog saveta u Beogradu – nije dozvoljeno pušenje.

Tek, decenija je kako nisu svirali u Srbiji, ali su za 10. decembar ove godine u ljubljanskoj Hali Tivoli zakazali koncert koji promoteri najavljuju kao njihov povratak posle 23 godine “na mesto zločina”, iako je u međuvremenu grupa nekoliko puta svirala na prostoru eks-Jugoslavije. Radi se zapravo o jednom fenomenu – pre 23 godine, upravo u Tivoliju, na drugom od dva koncerta, Lemi je bukvalno ranjen u ruku, valjda u sklopu najave svega onoga što će se kasnije dešavati sa bivšom Jugom, zbog čega je otkazana cela turneja, iako je bend te večeri odsvirao kompletnu set-listu. Predvođeni, naravno, ranjenim Kilmisterom.

Veća grupa ljubitelja zvanično “najbučnijeg benda na svetu” iz Srbije (uljučujući i potpisnika ovog teksta), te godine, pred rat, stigla je u kišovitu Ljubljanu, gde su nam policajci na ulicama dobacivali: “Što ne idete kod Slobodana Miloševića?” Dva dana zaredom, 27. i 28. aprila 1989. u Hali „Tivoli“ svirao je Motorhed, a ta godina bila je inače zanimljiva. Kako je to jednom opisao hrvatski kolumnista Boris Dežulović: “Tih godina, naime, u Ljubljanu su stizale najveće svjetske zvijezde, od Weather Report i Yoko Ono do Jamesa Browna i Boa Didleya, od UK Subs i Sonic Youth do Nicka Cavea i Mission. Rokeri iz cijele Jugoslavije hodočastili su u hali Tivoli koncerte Motorheada i Black Sabbath, a novovalci su u Ljubljani čekali Spandau Ballet. I svi bi prešli Alpe, odsvirali sat-dva i bježali iz Jugoslavije, u širokom luku zaobilazeći već i pola sata udaljenu Hrvatsku. Moji autistični prijatelji, posvećeni muzici i cijepljeni od stvarnosti otprilike poput današnjih fanatika video igrica, nisu shvaćali što se događa izvan hale Tivoli…”

Elem, na drugom koncertu u Tivoliju te godine sve je bilo pod kontrolom – Lemi je izašao, pozdravio Jugoslaviju, rekao neizbežno „We are Motorhead, We are Rock’n’Roll“. Koncert su otvorili sa “Built for speed”, ali su nedugo zatim otišli sa bine. Niko nije znao o čemu se radi. Kad, posle nekog vremena urlanja cele hale, Lemi se pojavljuje sam na bini, podigne levu ruku i svojim promuklim gasom upita: “„Do you think this is interesting?!“ I dalje niko nije znao šta se dešava, rokeri iz cele SFRJ mislili su da je to u sklopu programa, dok Lemi nije počeo da proziva grupu pankera i skinsa ispred bine. Pa odmah zatim krenuo preko ograde da se bije s njima, ali su ga roudiji vratili nazad. Kovanica od pet SFRJ dinara probušena sa pričvršćenim žiletom pogodila je Lemija u ruku i napravila mu veliku poskeotinu, oštetivši ligamente. Bacio je neki pijani iz prvog reda. Počela je tuča, žestoka, cela hala protiv ljubljanskih pankera i skinsa. Posle pola sata pauze, urlanja ‘’Motorhed, Motorhed“, Lemi i bend se vraćaju na binu, njemu zavoj oko ruke, alu nastavljaju da praše ko da ništa nije bilo… Iako je Lemi na svake dve pesme išao u bekstejdž da mu promene zavoj. Sutradan su otkazali evropsku turneju dok se ne oporave od Jugoslavije.

Kada su u Srbiju došli 2002, i kada je tokom svirke na Tašmajdanu neko bacio staklenu flašu na binu, pa se bend opet povukao sa scene, Lemi se vratio i podsetio okupljene da ga je neki “majmun” gađao žiletom onomad u Tivoliju.

Tako je Lemi, inače prvi rok muzičar, koga je zvanično primio Josip Broz Tito, u decembru ipak rešio da se vrati na mesto zločina.