Rade Aleksić, čiji je sin Srđan posthumno odlikovan zlatnom medaljom „Miloš Obilić“ za hrabrost, jer je 1993. godine, kao Srbin iz Trebinja ustao u zaštitu komšije Bošnjaka koga su napala četiri pripadnika Vojske Republike Srpske, rekao je da orden daruje građanima Srbije i srpskom narodu.
Novinarima okupljenim u Skupštini Srbije Rade je, pošto je primio medalju, izjavio da orden nije dodeljen njegovom sinu, već srpskom narodu i svim građanima Srbije koji prihvataju da je žrtva za druge veličanstven čin.
U januaru ove godine navršilo se 19 godina od ubistva Radetovog sina Srđana Aleksića, koga su na smrt pretukli pripadnici pomenute vojske dok je od batinjanja branio svog sugrađanina Alena Glavovića. Srđan je uspeo da odbrani Glavovića, koga su četvorica naoružanih i uniformisanih ljudi na silu izveli iz kafića i počeli da udaraju kundacima. Srđan je krenuo ka njima i povikao da puste Alena, nakon čega su se napadači usmerili ka njemu i kundacima ga pretukli. Od povreda je umro šest dana kasnije, 27. januara 1993. Srđanov otac u čitulji je napisao „Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost“.
Jedan od četvorice napadača poginuo je na ratištu, dok su ostala trojica osuđeni na dve godine i četiri meseca zatvora. Spaseni Alen je preživeo rat i danas sa suprugom i dvoje dece živi u Švedskoj, a svake godine kada dođe u Trebinje ode na Srđanov grob i u stalnom je kontaktu sa njegovim ocem Radetom.
U televizijskom duelu početkom ovog meseca između predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića, Jovanović je više puta pominjao sina Radeta Aleksića, a Rade je nakon toga izjavio da je sve pažljivo slušao i da ga je to veoma iznenadilo. Kako je rekao, žao mu je što je Srđanovo ime upotrebljeno u političke svrhe, a ne da bi se „uzdigao čovek i da bi se vaspitno delovalo na generacije koje dolaze“.
Rade Aleksić je nekada bio košarkaški trener, a svoju decu vaspitavao je u skladu sa porodičnom tradicijom da u „svakom čoveku vide samo čoveka i da ih razlikuje samo po poštenju, dobroti i znanju“. Pre rata Rade je ostao bez jednog sina, a za vreme rata izgubio je i drugog. Da nesreća bude veća, u vreme suđenja za Srđanovo ubistvo, Rade je doživljavao i razna poniženja koja nikada neće zaboraviti. Među njima je i rečenica jednog od advokata optuženih: „Tako mu i treba kada je branio muslimana“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
