Marjanski led u avgustu

Bio je to deo najjačeg avgustovskog turističkog talasa koji je leta gospodnjeg 2012. preplavio Dalmaciju i obale Jadranskog mora ljudima željnim novosti, uživanja, susreta i slobodnog života u sve neslobodnijem svetu.

Meksikanka (31) Selena Margarita Graciano Macedo je u toj ljudskoj turističkoj invaziji zadnji put viđena na stepenicama koje vode do vrha čuvenog splitskog brda Marjan 22. avgusta oko 16.30. Zabrinuo se njen brat Emanuel Graciano Macedo i prijavio njen nestanak istog dana oko 22.30.

Selena je čitav dan provela sa svojim bratom, ali od 16 i 30 više nisu bili u kontaktu jer je njen mobilni telefon nekoliko dana ranije nestao. Bilo je pretoplo, tako da je bilo puno onih koji su potražili hlad pod borovima i jelama na najvišem brdu, simbolu Splita. Jedna od njih je bila i Meksikanka Selena. Mnogi su zato pomislili da je Selena našla neko društvo, možda na punim šetalištima ili u restoranu ispred zoo-vrta. Brat ju je, pokazaće se, zadnji put video na vijugavim stepenicama koje kroz borovu šumu, pored Jevrejskog groblja, vode do zoološkog vrta. Ostavio joj je i svoj fotoaparat Nikon, na kojem je policija pronašla njenu fotografiju. Već je prošlo mnogo sati kada je reagovala policija.

„Molimo domaće i strane turiste koji su toga dana fotografirali na Marjanu da nas kontaktiraju i ustupe nam slike. Svaka korisna informacija i detalj će nam dobro doći“, kazao je načelnik krim-policije Ante Matković.

Novinarima su tada date fotografije Meksikanke koja je snimljena na Prvoj vidilici bratovim Nikonom.

Prošao je još jedan dan, a onda je nekima postao sumnjiv i Selenin brat Emanuel, koga je policija detaljno ispitivala, a onda poslala i na poligraf spravu istine, zapravo sumnje.

– Prema mome mišljenju, nema šanse da je on ubio ili bilo što nažao učinio svojoj sestri jer je, otkad je prijavio njezin nestanak, potpuno slomljen i non-stop plače. Znam da je zvao i roditelje u Meksiko i da su i oni ostali u šoku – branio ga je Damir Križević, vlasnik hostela „Sunseeker“, u kojem su Selena i Emanuel odseli.

A Selane nema, kako su svi mediji neprestano izveštavali, kao da je u zemlju propala. Hrvatska Gorska služba spasavanja, koja deluje u Dalmaciji, združeno je učinila sve da otkrije u čemu je stvar. I ništa. Poseban problem za tragače bila je činjenica da Meksikanka nije imala mobitel, pa je se nije moglo locirati po signalu.

Stigao je i policijski izveštaj da je brat Emanuel „prošao na poligrafu“.

Nervozu su pojačavale novinske, radijske i televizijske emisije, u kojima se na kraju naglašavalo – policija intenzivno traga za mogućim ubicama ili ubicom, ali još uvek nema rezultata…

Brdo koje voli i poznaje kao svoj džep svaki Splićanin, odjednom je postalo misteriozno, kao u zapletima Agate Kristi. Iako su mnogi glumili Poaroa, od Selene ni traga ni glasa. Našli su jednu njenu japanku i šešir. Ništa više. Između hiljadu i dve hiljade ljudi, planinara iz mnogih društava, policajaca bez pasa i sa njima upustili su se u potragu.

Mnogi su već počeli sumnjati u otmicu ili Selenin beg, jer su stizale vesti podgrejane sumnjama da je Selena već u nekoj drugoj zemlji. Štampa se utrkivala u iznošenju novih teorija o njenoj nesrećnoj ljubavi zbog koje je otišla na put dug tri i po meseca. Pa onda, kada se saznalo da su sestra i brat, Selena i Emanuel, na putu po Evropi duže od tri meseca, da su posetili mnoge zemlje, a neposredno pre dolaska u Split za svega nekoliko dana posetili su Nemačku i Rusiju nakon što su bili u mnogim drugim evropskim državama, počele su se javljati i teorije o mogućoj umešanosti narko-mafije.

Policija je pravila šemu njihovog puta u kojoj naizgled nije bilo nikakve logike, a psihijatri su konstruisali mogući profil ubice, koji je po njima bio mlađi frustrirani muškarac sa bolesnim porivima. To su povezivali sa ličnim slučajevima od ranije, posebno sa misterioznim ubistvom Marijane Janković, koja je netragom nestala pre desetak godina.

I onda stiže šokantna vest. Ispod vrha Telegrin, pored jednog od najlepših vidikovaca i lepe ograđene klupe, u škrapi, zakopano sa pola metra zemlje i granja pronađeno je golo telo mlade žene sa prerezanim grlom. Splićanima je na tu vest odjednom avgust postao hladan iako su spoljne temperature dostizale blizu četrdeset stepeni Celzijusovih.

Pozvani brat je identifikovao telo mrtve sestre, a veza sa meksičkom ambasadom u Budimpešti, koja je nadležna za Hrvatsku, postala je vrela, baš kao i linija prema Meksiku.

Forenzičari, na kojima je bilo da odrade svoj deo posla, izneli su niz teorija posle DNK analiza tkiva koje je nađeno pod Seleninim noktima, pre nego što je taj koji ju je napao sve završio prerezavši joj nožem grlo!

Brojni forenzičari su konstatovali da silovanja nije bilo.

Što se doista dogodilo nesretnoj Meksikanki, trebala bi otkriti policija, u kojoj smatraju da su bili blizu rešenja kada je pronađena replika dresa FK Milana, sa brojem 5 na leđima i imenom Rok.i (nedostaje četvrto slovo, verovatno s).

Brdo utehe, koje je za sve generacije Splićana bilo simbol ljubavi, jer su se tu u skrovitim šumarcima i uvalama uz more neprestano događale romanse. Nema Splićanina koji tu nije imao ljubavno iskustvo, posebno u tinejdžerskom uzrastu kada je to bio najlakši i najlepši put da se daleko od očiju roditelja ili radoznalaca razviju emocije. A Marjan je to postao jer je na svega dva-tri minuta od centra grada i već se nađete na prvoj vidilici sa koje se pruža bajkovit pogled na centar Splita, koji je veća besplatna reklama od svih bilborda prosutih po eks Jugoslaviji na kojima stoji neki dalmatinski motiv sa Jadrana i slogan „Hrvatska, tako lepa, a tako blizu“.

Selenin kraj i tragedija familije Macedo učinio je da taj deo grada više jednostavno ne funkcionira na taj način. Najviše ih se odvaži da ode na neko od kupališta, na Prve vode, Bene ili Kašjune… Samo brdo kao da je u dubokoj ledenoj hibernaciji.

Mogući psiho-profil ubice po dr Milasu

Na temelju svega što je saznao, posebno po izboru mesta napada, vezanja lepljivom trakom, prerezanog vrata i zakopavanja tela, poznati splitski psihijatar Mijo Milas napravio je profil ubojice. Izjavio je: „Vjerujem da se radi o mlađem čovjeku, po meni između 30 i 40 godina, bliže 40, koji je uz to dosta jak. Ubica Meksikanke Selene mogao bi napasti opet.“ Smatra da je devojka jedno vreme verovatno dobrovoljno s ubicom šetala i razgovarala, a pretpostavio je da je mogao biti dobrog fizičkog izgleda i da je njoj pristupio kao muškarac, verojatno poznavajući španski ili engleski. Teorije o skitnicama i narkomanima koji operiraju Marjanom psihijatar Milas je odbacio. „Ni u kojem slučaju nije skitnica. Ponavljam, on je građanin koji šeta među nama ovdje i povremeno se ubaci. I on će prije ili kasnije pokušat ponovno napravit neko zlo“, zaključio je psihijatar.