Dijana Kiš, foto: Privatna arhivaMeze na dasci, roštilj, kotlić, pa i čitave kuhinjske elemente, nema šta vešte ruke Subotičanke Dijane Kiš ne mogu da naprave i to u milimetarskoj veličini.
Za ovaj neobičan hobi, da izrađuje figurice od polimerne gline, Dijana se zainteresovala još 2008. godine, ali je pet godina kasnije odlučila da svoju pažnju u potpunosti usmeri na izradu minijaturnih suvenira i magneta koji su karakteristični za naše podneblje.
“Pošto imamo rodbinu u Australiji i oni uvek kubure sa tim šta da ponesu odavde, a da bude malo i tipično, došla sam na ideju da pravim suvenire koji će bili zanimljivi turistima, a da su tipični za naše podneblje i da ih je lako poneti za uspomenu ili poklon”, kaže za Danas Dijana Kiš iz Subotice.
Svaki deo ovih unikatnih suvenira, od kojih su pojedini toliko sitni da se mere u milimetrima, Dijana izrađuje ručno jer, kako objašnjava, ne postoje gotovi kalupi.
Jedino što može da joj pomogne je specijalan alat u vidu iglica sa različitim završecima, koji može da joj posluži prilikom oblikovanja predmeta, ali kako ističe, većina posla se “radi prstićima”.
“Ono što je od drveta izrađeno, recimo taj poslužavnik, svaki element sam ja izradila. To se od drveta secka, lepi, šmirgla i farba, pa se uradi podloga. Posle toga se od gline prave šoljice i kroasan, a pošto je glina u raznim bojama, ona se meša ili se radi u beloj boli, pa se naknadno farba pastelnim ili akrilnim bojama”, objašnjava Dijana kako nastaje jedan od njenih suvenira.
Lista materijala koje koristi je poduža, od polimerne gline za figurice do epoksi smole koja je pogodna za prikaz tečnosti, bilo da je u pitanju kafa, čaj ili sok.
U proizvodnju ulaze još i papir, karton, drvo, tekstil, odnosno sve što može da posluži da bi minijatura dobila autentičan izgled željenog predmeta.
“Sa glinom se radi kao sa plastelinom, a razlika je u tome što kada se rad završi, on se peče u rerni da bi dobio čvrstinu i to bude tvrdo kao keramika i postojano na udarce. Uglavnom se peče na 110 stepeni, a dužina pečenja zavisi od veličine, odnosno da li je manji ili veći komad. Sve to se stiče iskustvom i ima dosta koraka dok se ne dođe do završnog proizvoda”, ističe naša sagovornica.
Kada je u pitanju vreme koje joj je potrebno za izradu jednog suvenira, Dijana kaže da je to teško proceniti, budući da svi njeni radovi nastaju u fazama, tako što najpre izradi više različitih figurica, a potom ih spaja u završni proizvod.
“Prilično je vremenski zahtevno i treba imati dobar vid i puno strpljenja, ali ja to volim i stvarno uživam, a mislim da se to i vidi u radovima”, dodaje Dijana.
Da se vidi, potvrđuju i kupci koji se oduševe, pre svega, veličinom ovih suvenira i precizno urađenim detaljima.
Kako nam otkriva Dijana, jedno vreme je najpopularnija bila minijatura goveđe supe, koje su toliko bile tražene, da je jedva stizala da napravi nove.
“Ko god vidi se oduševi, pogotovo uživo, pošto se na fotografijama ne može verodostojno dočarati veličina i svi detalji, ali kada vide uživo koliko je to malecko i da je stvarno autentično, onda se oduševe. Ipak, teško je doći do ljudi u današnje vreme, da imaju prilike da vide tako nešto, pošto su ovde kod nas jako vezane ruke ljudima koji se bave nečim što je kao umetnost, a nije privreda”, kaže Dijana.
Čak i kada pomisli da za gotovo deset godina bavljenja ovim hobijem više nema šta da napravi, uvek se rodi neka nova ideja, ali za svoju dušu, Dijana najviše uživa u pravljenju ružica.
“Ne znam zašto, jer to jeste monotono i uvek isto, ali mi je najdraže da pravim i najviše volim da izrađujem ružice”, poručuje Dijana.
Minijature su samo jedan od ručno rađenih predmeta koje Dijana pravi u kućnoj radinosti. Tako često figuricama od gline ukrašava šolje, kašike, ukrase za kosu, a takođe pravi i heklane igračke.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
