Milan St. Protić štrčao i pre 20 godina

„U nepuna dva meseca Milan St. Protić, istoričar ovdašnji, koopredsednik Nove Srbije i gradonačelnik Beograda, uspeo je da, čak i u ova burna vremena, po drugi put zatalasa političku čaršiju. Prvo je krajem prošle godine, posle samo dva meseca u fotelji prvog čoveka prestonice, najavio mogućnost da postane ambasador u Sjedinjenim Državama (i time zabio prst u oko Beograđanima). Sada se, kao starog ogrtača, oslobodio i funkcija i članstva u svojoj partiji“, moglo se pročitati februara 2001. o diplomcu beogradskog Pravnog fakulteta, doktorantu Univerziteta Santa Barbara u Kaliforniji i predavaču na Kembridžu, Harvardu i mnogim katedrama širom Evrope.

„Praunuku Stojana Protića, prvaku Narodne radikalne stranke i prvom predsedniku Skupštine Kraljevine SHS i unuku Milana St. Protića, glavnog direktora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, četrdesetčetvorogodišnjem američkom doktoru i profesoru istorije, naučnom saradniku Balkanološkog instituta SANU, nekako i priliči da se nalazi u centru pažnje. Pored zavidnog porodičnog pedigrea i istorijske potkovanosti, Milanu St. Protiću se ne može osporiti ni lična harizma“, objasnio je autor teksta posvećenog piscu više knjiga o srpskoj i jugoslovenskoj istoriji.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Iako ga sada iz Nove Srbije prozivaju da se promovisao kroz stranku, Protić je svoju dosadašnju političku karijeru gradio pre svega sam i za svoj račun. Bio je član Glavnog i Izvršnog odbora DSS i član Saveta DEPOS-a 1992-1993, zapaženi učesnik Protesta 1996-1997, član Političko-pravnog tima Saveza za promene i koopredsednik i (uz Velju Ilića) stožer Nove Srbije. Na septembarskim izborima postao je poslanik Veća građana Savezne skupštine i odbornik u Skupštini Beograda, a u oktobru s jednim glasom protiv izabran je i za gradonačelnika“.

Posle petooktobarskih promena 2000, Milan St. Protić postao je gradonačelnik Beograda, a već sledeće godine postavljen je za ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Povučen je sa te funkcije posle šest meseci, jer je javno kritikovao tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunicu i(li) zbog prijema patrijarha Pavla i osveštavanja prostorija ambasade, a u Danasu je tada opisan kao “prilično beskompromisan igrač”.

“Držeći se devize “ili ovako ili odlazim” uspeo je da, iako iza sebe nikada nije imao jako političko (partijsko) zaleđe, stopira beogradsku kontroverznu posebnu taksu od tri odsto, ali i “izboksuje” titulu ambasadorske ekselencije. Iako nije prvi koji “žrtvujući se za stvar” mora da ostane u funkciji, svojim obrazloženjem razloga “odlaska u osinje gnezdo” Milan St. Protić je doprineo srpskoj baštini političkog pravdanja. Ako ni zbog čega drugog, farmerke, “vijetnamka”, kaubojske čizme i bejzbol kapa, kao prepoznatljiv stil njegovog odevanja, preporučuju ga baš ta to ambasadorsko mesto”, zaključen je tekst o potonjem zameniku predsednika Demohrišćanske stranke Srbije.

Dve decenije kasnije, nekadašnji srpski ambasador u Švajcarskoj i Lihtenštajnu (2009-2014) preko Danasa je kritivovao sadržaj i formu vladavine Srpske napredne stranke, ali i pokajnički udario po režimu čiji je deo bio.

“Možda je 5. oktobar bio poslednja prilika da se Srbija iz temelja promeni. Tu smo šansu propustili, prokockali, potrošili. Mi, petooktobarci, mi smo najkrivlji. Ovo je posledica našeg neuspeha. Imali smo poverenje i podršku naroda punih dvanaest godina. I čime se možemo pohvaliti? Labavom demokratijom i ukidanjem viza zemlje za Evopske unije. Ovi sadašnji došli su na krilima razočaranosti građanstva u nas. Svako od nas za to nosi golemu odgovornost. Ponovo tražiti poverenje naroda podrazumeva, na prvom mestu, priznanje grešaka i molbu za oprost, pa tek onda kampanje i kandidature”, izjavio je ove godine Milan St. Protić u intervjuu Danasu.

Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.