Mine iz BiH i Hrvatske nisu došle u Srbiju

Zatim imamo kasetnu municiju kao još jedan izvor rizika koja se prostire na 6,5 miliona kvadrata u 16 opština u Srbiji. Eksplozija vojnog magacina u Paraćinu je ostavila okolnih 2,5 miliona kvadratnih metara kontaminirano neeksplodiranim ubojitim sredstvima i još povrh toga imamo velike avio-bombe na 44 potvrđene i 155 lokacija koje istražujemo – kaže za Danas Branislav Jovanović, direktor Centra za razminiranje Srbije, opisujući „minsku situaciju“ u zemlji.

Koliko su nedavne poplave zakomplikovale proces razminiranja?

– Unutar Srbije, pre svega govorim o opštinama Bujanovac i Preševo, zbog aktiviranja klizišta došlo je do pomeranja mina. Međutim, to pomeranje nije izašlo izvan okvira već definisanih rizičnih područja, nego je unutar njih došlo do pomeranja mina. Ali, nije došlo do povećanja sumnjivih područja u Srbiji.

Da li su sa poplavnim talasom iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine migrirale i mine?

– Mi i dalje nemamo informaciju da se išta tako desilo. U stalnom smo kontaktu sa regionalnim centrima za razminiranje Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Niti su oni nešto primetili niti smo mi primetili da su se mine pojavile kod nas. Ipak, definitivan odgovor na to pitanje imaćemo kad se u Hrvatskoj spusti nivo vode i kad vidimo kakva je situacija kod njih. Ponavljam, mi smo u stalnom kontaktu i vrlo brzo ćemo imati jasnu sliku.

Da li postoji procena o tome koliko bi novca bilo potrebno da se cela Srbija očisti od mina, kasetne municije i ostalih neeksplodiranih ubojitih sredstava?

– To je ogromna cifra. Konkretno, imamo 3,5 miliona kvadratnih metara pod minama i 6,5 miliona pod kasetnom municijom. Grubo gledano, to je 10 miliona kvadrata ukupno. Ako uzmete da se cena razminiranja prosečno kreće od 0,8 do 1,2 evra po kvadratnom metru, samo za ovo dolazimo do brojke od 10 miliona evra. Što se tiče velikih bombi, one su vrlo rastegljiv pojam. Na cenu njihovog razminiranja utiče to da li se nalaze u blizini kuća, da li se nalaze na otvorenom prostoru ili su u rekama. Uzimajući to u obzir, cena može da ide do par stotina hiljada evra po jednoj bombi. Do jasne brojke možemo da dođemo tek kada se urade projekti za celokupno razminiranje zemlje.

Zbog čega država ne izdvaja novac za razminiranje, već se ono isključivo sakuplja iz donacija?

– I sami znate kakva je finansijska situacija u državi. Da je država u boljoj finansijskoj situaciji, svakako bi izdvajala. Nama je važno da mi imamo punu podršku svih elemenata Vlade. Ali ostaje problem pronalaska finansijskih sredstava.

Nemačka je nedavno uslovila svoju donaciju za projekat razminiranja time da Srbija izdvoji 10 odsto sume, kako bi se pokazala „dobra volja“ naše zemlje. Kakva je rekcija Vlade na to?

– Pored Nemačke još nekoliko država je na taj način uslovilo donacije. Mi smo zbog toga tražili finansijska sredstva od Vlade, pre možda mesec-dva. I dalje čekamo odgovor. Ali, to je razumljivo s obzirom na ove poplave, mnogo je potrebnije novac uložiti u sanaciju poplavljenih područja. Mi smo taj novac tražili, e sad je pitanje da li će para biti ili neće. Da smo u boljoj ekonomskoj situaciji, svakako da bismo dobili potrebna sredstva.

Da li odsustvo budžetskih izdvajanja demotiviše strane donatore?

– Naravno da ih demotiviše. Ali nije stvar volje. Stvar je nemanja. Para nema.

Nadležnosti

Branislav Jovanović je na čelu Centra koji je osnovan 2002. godine sa mandatom koordinacije aktivnosti čišćenja Srbije od mina i ostalih neeksplodiranih ubojitih sredstava. Nadležnosti Centra su određene Zakonom o ministarstvima, a prilikom formiranja svake nove vlade odgovarajućim članom se definiše delokrug njihovog rada. Centar neposredno ne vrši razminiranje, već, pored ostalog, obavlja izviđanja lokacija za koje se sumnja da su zagađene neeksplodiranim sredstvima, izrađuje projekte za humanitarno razminiranje, prati realizaciju tih projekata i vrši kontrolu kvaliteta radova. Iako se rad Centra finansira iz budžeta, novac za samo razminiranje se prikuplja iz donacija, najčešće stranih.