Minimalac i sa olovkom i sa metlom u ruci

Situacija se do danas nije promenila.

„Radim u osnovnoj školi kao administrativni radnik. Imam prvi stepen pravnog fakulteta koji sam završio odavno na Univerzitetu u Nišu. Za radno mesto na kome radim ne priznaju stepen koji imam, pa se vodim sa srednjom školom. Problem je u tome što je koeficijent za obračun plate takav da svi mi koji radimo taj posao po školama primamo minimalac to jest istu platu kao i pomoćno osoblje (tetkice), pa čak i manju od nekih iako radimo odgovorne i složene poslove“, glasi poruka koju nam je poslao naš čitalac.

On napominje da su sindikati ukazivali na ovaj problem ministru prosvete i premijerki Srbije i da je na sastanku u martu prošle godine lično Ana Brnabić obećala da će koeficijenti administrativnim radnicima biti korigovani.

„Međutim, prošlo je više od godinu dana, a od toga ništa. Pošto režimske novine ne žele da pišu o tome obraćam se vama sa nadom da ćete posvetiti bar malo vremena da se o ovom našem problemu i velikoj nepravdi čuje u javnosti. Sramota je da primamo istu platu kao tetkice sa osnovnom školom, a o životu na minimalcu da i ne pričam. Uz to, radite sa strankama i decom i treba da izgledate pristojno. A kako da to izvedete kad nemate ni za sekenhend. Molim vas da pomognete“, kaže naš čitalac.

Iz sindikata potvrđuju da su administrativni radnici na minimalcu, ali i da jedva mogu da stignu da iskoriste godišnji odmor, jer im je posao takav da stalno nešto treba da popune, izračunaju…

Vladimir Adžić, rukovodilac Resora za finansije Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže za Danas da je taj sindikat tražio korigovanje koeficijenata nenastavnom osoblju sa četvrtim stepenom (sa 8,62 na 13,42) i sa petim stepenom (sa 9,16 na 13,65), koliko iznose koeficijenti u nastavi.

Zahtev je bio i da se povećaju koeficijenti šefova računovodstva sa četvrtim (sa 11,15 na 13,73) i šestim stepenom (sa 13,73 na 14,88), odnosno da se izjednače sa onim u nastavi.

– Prema našoj proceni, a to je svojevremeno potvrdio i pomoćnik ministra prosvete za finansije Tubić, u sistemu ima oko 1.000 normi administrativnih radnika, ali ne znamo precizno o kom broju ljudi je reč, pošto nemaju svi punu normu. Ono je sigurno je da za povećanje koeficijenata nije potreban veliki novac i mi smo tražili da se bar njima izvrši korekcija, da se od toga krene. Svakako bi za to bilo potrebno manje para nego što direktori škola plaćaju penale za izgubljene sudske sporove – ističe Adžić.

Kokot: Ako se trend nastavi za 15 godina svi na minimalcu

Iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) pojašnjavaju da je ključni problem to što minimalna cena rada raste brže od osnovice za obračun zarada u obrazovanju, pa svaki rast minimalca dodatno narušava odnose u zaradama u obrazovanju. Predsednik NSPRV Dušan Kokot podseća da je ove godine minimalac porastao za 6,6 odsto, a osnovica u obrazovanju 3,5 pa potom 1,5 odsto. Prošle godine razlika je bila još veća.

– Ako se takav trend nastavi za 15 godina svi ćemo biti na minimalcu, pa neće biti razlike da li nosite metlu ili dnevnik. Uredba o koeficijentima ne znači ništa, jer i zaposleni sa najnižim koeficijentom 5,99 i administrativni radnik sa 8,62 kući nose istu platu. Ali ako tetkica ima godinu dana više minulog rada od administrativnog radnika, ima čak veću platu od njega. Dok se ne ukine nezakonita korekcija do minimalne cene rada ništa se neće promeniti – kaže Kokot za Danas, napominjući da proizvod osnovice i najnižeg koeficijenta po uredbi za obračun plata mora da bude bar minimalna zarada.