Zanimanja sa visokom stručnom spremom iz oblasti poslovnih usluga i administracije i informaciono-komunikacionih tehnologija su najtraženija na tržištu rada, a najmanja potražnja je za stručnjacima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, zdravstva, prava, društvenih nauka i kulture, pokazalo je istraživanje u okviru Tempus projekta „Karijers“, koji, između ostalog, treba da doprinese većoj usklađenosti potreba tržišta rada i univerzitetskog obrazovanja u Srbiji.
Istraživanje ne odslikava u potpunosti stanje u privredi, jer je među 249 anketiranih poslodavaca, 57 odsto firmi u privatnom domaćem vlasništvu, a 36 odsto u većinskom stranom vlasništvu. Ipak, ono daje značajne podatke na osnovu kojih će univerzitetski centri za razvoj karijere ponuditi nove usluge poslodavcima, u cilju povećanja zapošljivosti mladih stručnjaka. Jer podaci iz ankete pokazuju da su firme koje imaju do 10 zaposlenih najmanje zapošljavale nove radnike u prethodnoj godini, a svega 30 odsto, uglavnom većih kompanija, organizovalo je studentsku praksu u istom periodu.
Poslodavci u Srbiji smatraju da studentima koji su tek završili fakultete nedostaju preduzimanje inicijative, kritičko mišljenje, sposobnost donošenja odluka i pregovaranja. S druge strane, zadovoljni su njihovim poznavanjem stranog jezika, korišćenjem kompjuterskih programa iz oblasti koju su završili i spremnošću za dalje usavršavanje. Među najpoželjnije osobine koje bi trebalo da poseduju svršeni studenti poslodavci navode sposobnost timskog rada, organizacije i planiranja, spremnost za dalje učenje i usavršavanje, analitičnost i preuzimanje inicijative. Istraživanje pokazuje da su prilikom selekcije za zapošljavanje novih kadrova poslodavcima, sem teorijskog znanja, presudni visoka motivacija kandidata, radno iskustvo i neformalno obrazovanje.
Prema rezultatima ankete, 55 odsto vlasnika preduzeća delimično je upoznato sa reformom visokog obrazovanja, samo šest odsto smatra da je bolonja doprinela plasmanu kvalitetnije radne snage na tržište rada, dok 27 odsto misli suprotno. Zanimljivo je da čak 87 odsto ispitanih poslodavaca ne može da uoči razliku između diploma osnovnih i master studija, a 43 odsto ne razlikuje stare od diploma reformisanih studijskih programa. Oko 40 odsto anketiranih nije čulo za postojanje dokumenta dodatak diplomi, a više od dve trećine poslodavaca se slaže da obrazovni sistem ne prati potrebe tržišta rada.
Traže podatke o talentima
Poslodavci od saradnje sa univerzitetima očekuju, pre svega, informativni sistem sa podacima o svim studijskim programima i stečenim zvanjima. Od koristi bi im bile baze podatka o talentovanim studentima, akademcima koji su zainteresovani za praksu, o izdatim diplomama, zatim informacije o akademskom osoblju koje je uključeno u projekte vezane za industriju, kao i pristup naučnim radovima i elaboratima. Vlasnicima preduzeća treba i mesto na kome bi mogli da predstave svoje projekte i planove za zapošljavanje kadrova koji im nedostaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
