Mrzovolja Hrvata prema konfliktnom Milanoviću

Većina je u sredu uveče bila komotna (10 prema četiri), ali ne i bez senke. Dva ministra iz Milanovićeve vlade i šef najjače gradske organizacije hrvatskih socijaldemokrata, one zagrebačke, glasali su protiv. A predstavnici riječke organizacije socijaldemokrata svoje su veliko nezadovoljstvo potkrepili i pretnjom kandidaturom za preuzimanje cele stranke. Krajnju odluku o izbacivanju Linića iz stranke doneće za sutra zakazani Glavni odbor.

Ali, kako naglašavaju neki ljutiti analitičari, doterivanjima partijskog statuta Milanović, čije je smenjivanje sa mesta šefa stranke predložio Linić, sebi je obezbedio izbore za šefa stranke (pa i njegovo smenjivanje) o kojima odlučuju svi njeni članovi, tako da ga je teško smeniti, i diskreciono pravo da sam utvrđuje listu partijskih kandidata za poslanike. Mada neki analitičari veruju da njegova surovost iskazana predlogom na Predsedništvu da se Linić izbaci neće obnoviti simpatije za okrnjenu socijaldemokratsku ideju u Hrvatskoj, ne bi trebalo da bude sumnje da je Milanović dobro iskoristio svoja diskreciona kadrovska prava i da će njegova odlučnost učiniti da na pravu stranu prelome neodlučni među 101 članom Glavnog odbora, a naročito oni na čiju je vernost pri kadriranju računao.

Mada mu se i sada omakne neka dvosmislena ili neprikladna opaska, Zoran Milanović je u dve godine premijerskog mandata dosta usavršio politički govor i nastup. Ipak, ne dovoljno da ga definitivno analitičari ne bi opisivali sledećom rečenicom: Ljudi se u Hrvatskoj dele na one sa kojima se već posvađao i na one sa kojima samo što se nije posvađao. Mirjana Kasapović, profesorka Fakulteta političkih nauka, pre Linića je pozvala SDP da Milanovića smeni jer je svojim konfrontacijskim stilom navodno zarazio celo društvo.

Kakva je ekonomska situacija u Hrvatskoj dosta mada ne i dovoljno govori podatak da je u aprilu stopa registrovane nezaposlenosti iznosila 21,1 odsto. Linić, budući popularan ministar finansija, Milanovića je optužio da je kriv što se Plan 21 ekonomskih reformi u Hrvatskoj nije sprovodio.

U svojoj stranci Milanović ima jaku protivstruju takozvanih račanovaca, nostalgičnih obožavalaca vremena Ivice Račana, bivšeg šefa SDP i premijera. Milanoviću se zamera da je izdao izvorne socijaldemokratske vrednosti, ma šta to sada značilo. Hrvatska u svakom slučaju ima mnogo ozbiljniji konflikt vlasti sa sindikatima oko izmena Zakona o radu nego što je to slučaj u Srbiji. Nedugo pošto je postao hrvatski premijer, Milanović je u jednoj televizijskoj emisiji zamišljeno podsećao da je baš interesantno da su najuspešnije države one u kojima je radno zakonodavstvo najhumanije, misleći na skandinavske države, pre kratkog vremena je osvrćući se na pretnje sindikata rekao: hoćemo da budemo Nemačka, moramo uzeti nemačke zakone.

Ima jedan detalj koji se u aktuelnim analizama pozicije i lika Zorana Milanovića naglašeno ne spominje. A sigurno je od velikog ako nije od presudnog značaja za mrzovolju prema Milanoviću. Premijer je tokom prošle godine došao u otvoren i iskren sukob sa većinskim delom ne svoje stranke, ne političke elite, nego celog hrvatskog društva povodom dva delikatna slučaja: ćirilice i referenduma o braku. Mora se podvući da je on bio jedan od vrlo retkih hrvatskih političara koji je bez uobičajenog „da, ali…“ insistirao na tome da je pravo na upotrebu ćirilice ustavno pravo srpskog naroda u Hrvatskoj i o tome nije hteo ni da diskutuje sa obožavaocima i simpatizerima Stožera za odbranu hrvatskog Vukovara. Referendum o braku, a onda i sprovođenje njegovih rezultata, Milanović, koji je u toj stvari odlučno stao na stranu svetskog mejnstrima, pokušao je da spreči i načinima koji su ga doveli u još jedan ozbiljan sukob sa Ustavnim sudom Hrvatske, kome je prepustio odluku o održavanju referenduma o ćirilici pre nego što bi još jednom pokazao Hrvatsku kao konzervativnu i netolerantnu.

Afere koje se oko SDP Hrvatske množe zasad su nižeg intenziteta i nivoa i idu uz opšte gubljenje popularnosti vladajuće stranke na svim nivoima.

Zaboravljeni gresi HDZ-a

Paradoksalno, o optužbama Linića da su ga službe bezbednosti ili policija prisluškivali i pratili po nalogu Milanovića istraživaće saborski Odbor za unutrašnju politiku i sigurnost, na čijem čelu je Miroslav Tuđman, član opozicionog HDZ-a, koji socijaldemokratama ima zahvaliti što je brzinom svetlosti zaboravljeno da su i njen bivši predsednik Ivo Sanader i sama ta stranka koliko nedavno osuđeni za korupciju. Pa je ne baš pomela, ali svakako porazila socijaldemokrate na indikativnim nedavnim izborima za Evropski parlament.