Na koji način može da mi se ukine RTS?

Lični stav bez zadrške

„RTS ne gledam već više od decenije i nemam nameru da ga gledam. Zašto bih ga onda plaćala?“ – pitala se Aleksandra Branković u tekstu koji je tada objavljen kao reakcija na izjavu Nenada Cekića, člana Saveta REM-a, koji je tvrdio da je poziv na bojkot plaćanja pretplate krivično delo.

Branković je svoj stav izrazila jasno i ironično: „Valjda ima neki način da se onima kao što sam ja ukine RTS. Moram još da se raspitam kome da se javim da dođe da mi zauvek ukine RTS i onda ću obavestiti zainteresovane građane kome i oni da se jave.“

U tekstu navodi da ne razume tehniku, ali da je odlučna da pronađe način da ne plaća ono što ne koristi. Pozvala je građane sličnog mišljenja da joj se jave i predlože rešenja: „Molim građane koji misle kao ja da mi jave da li imaju još neku ideju kako da se organizujemo i da nađemo način da se obezbedimo od neispravnih rešenja vezanih za eventualne troškove oko pretplate.“

Pucnjava u opštini – porezi i oružje

Drugu priču iz broja Danasa iz avgusta 2005. obeležio je šokantan incident u Gornjem Milanovcu. Naoružani građanin Nebojša Miladinović iz Klatičeva, nezadovoljan poreskim rešenjem, upao je u zgradu opštine, razoružao obezbeđenje, pretio da će zapaliti dokumenta i direktora Poreske uprave, a zatim automatskom puškom ranio dvoje ljudi – službenika Milana Malića i stranku Radoslava Nerandžića.

Prema tadašnjim izjavama očevidaca i vlasti, čin je tumačen kao direktan napad na institucije. Predsednik opštine Dražimir Marušić rekao je: „Svi radnici su pretrpeli neviđen strah. Vreme je da se preduzmu druge mere za zaštitu i bezbednost radnika i imovine Srbije.“

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Gola umetnost u Beču – protiv srama

Treća priča dolazi iz Beča, gde je 2005. godine muzej Leopold, poznat po svojoj konzervativnosti, priredio nesvakidašnju izložbu erotske umetnosti pod nazivom „Gola istina“. Posetioci su mogli ući samo ako su bili potpuno goli ili u kupaćim kostimima.

Komercijalni direktor muzeja Peter Vajnhojl izjavio je: „Želeli smo da ljudima pružimo priliku da se rashlade i prikažemo golotinju. To je neka vrsta eksperimenta.“

Ideja izložbe bila je da se razbiju predrasude i sram povezan sa golim telom, a odziv publike bio je veliki.

Iz današnje perspektive

Tema obavezne pretplate za RTS aktuelna je i 20 godina kasnije. Iako se u međuvremenu model finansiranja javnog servisa promenio – sada se naplaćuje kroz račun za struju – suštinska pitanja ostaju ista: koliko je RTS zaista javni servis, da li ispunjava svoju zakonsku ulogu i da li građani imaju izbor?

Aleksandra Branković, čije ime se ne pojavljuje u javnosti poslednjih godina, tada je uputila glasni prigovor koji i danas odjekuje. Pitanje koje je postavila i dalje lebdi u etru: da li je građanin obavezan da finansira ono što ne koristi i ne priznaje kao javno dobro?

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije (ChatGPT- 4o) i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.