Na korak do sveca

Pripreme za beatifikaciju počele su dva dana ranije kada je sanduk s posmrtnim ostacima pape Jovana Pavle Drugog izvađen iz grobnice Vatikana. Sanduk je u subotu donet ispred kripte gde je, prema verovanju, sahranjen Sveti Petar, a u nedelju je prenet pred glavni oltar bazilike Svetog Petra.

Vernike koji su došli na ceremoniju sveštenstvo je molilo da ne aplaudiraju i ne razgovaraju, već da se u tišini mole, nakon čega je usledila „zaglušujuća tišina“, potpuno neverovatna s obzirom na to da se na Trgu svetog Petra nalazilo više od milion ljudi, izvestio je reporter zagrebačkog Jutarnjeg lista.

Ceremonija je počela molitvom Devici Mariji, koju je pokojni papa voleo da recituje u mladosti. Predstavnik rimske biskupije, kardinal Agostina Valini potom je kratko rezimirao život Jovana Pavla Drugog i zamolio papu Benedikta Šesnaestog da održi misu beatifikacije. Prema formuli beatifikacije, Benedikt XVI je izrekao sledeće reči: „Mi, podržavajući želju našeg brata i druge brojne braće, biskupija kao i vernika, pošto smo dobili odobrenje od Kongregacije za kanonizaciju prihvatamo da poštovani božji sluga, papa Jovan Pavle Drugi, postane blažen“.

Posle tih izgovorenih reči, tapiserija s likom pape Jovana Pavla Drugog postavljena je preko fasade bazilike Svetog Petra i vernicima je predstavljena relikvija u obliku maslinove grančice na kojoj se nalazila staklena epruveta s malo krvi, koja je nekadašnjem poglavaru Rimokatoličke crkve uzeta prilikom njegovog poslednjeg boravka u bolnici.

– Proglašavam papu Jovana Pavla II blaženim i obaveštavam da će se 22. oktobar proslavljati kao njegov dan – rekao je papa Benedikt XVI.

Papa Benedikt XVI je u junu 2005. počeo proceduru beatifikacije – proglašenja svog prethodnika za blaženog, što predstavlja prvi korak ka proglašenju za sveca. Da bi se odobrila beatifikacija, potrebno je priznavanje čuda pape, što je u ovom slučaju bilo ozdravljenje francuske opatice Mari Simon-Pjer, koju je papa, kako tvrdi Rimokatolička crkva, izlečio od Parkinsonove bolesti. Za kanonizaciju – proglašenje za sveca, potrebno je priznavanje još jednog čuda. Vernici koji tvrde da im je Jovan Pavle Drugi pomogao u raznim prilikama, već su Vatikanu poslali nekoliko hiljada svedočenja.

Živica Tucić, verski analitičar, ocenjuje za Danas, da se mogu uputiti primedbe u vezi s procesima beatifikacije i kanonizacije pape Jovana Pavla Drugog.

– Od smrti pape Jovana Pavla Drugog prošlo je šest godina, što je nedovoljna vremenska distanca, budući da i Vatikan smatra da je potrebno da prođe pet ili šest decenija da bi analizirali nečija dela. Takođe, dato je nepotpuno obrazloženje za takvu odluku i navedeno je dosta opštih stvari – ističe sagovornik Danasa.

On tvrdi da je pitanje beatifikacije veoma važno za svaku crkvu jer se na taj način stvaraju uzori vernicima, ali da je sa teološkog stanovništva papa Jovan Pavle Drugi bio veoma konzervativan, budući da nije shvatao ogroman razdor u svetu.

– Iako je posetio 130 država, ostavio je skroman trag u hrišćanstvu. Nije shvatao teologiju oslobođenja u Južnoj Americi i sputavao je liberalnije mislioce u Rimokatoličkoj crkvi. Istovremeno, nije rešio niz pitanja poput celibata, položaja ljudi sa istopolnim sklonostima u Rimokatoličkoj crkvi, pričešća razvedenih, upotrebe kondoma. Dakle, nije ni korak makao kada je reč o takozvanoj seksualnoj etici i kočio je reforme u Rimokatoličkoj crkvi – ističe naš sagovornik.

Prema mišljenju Živice Tucića, pokojni poglavar Rimokatoličke crkve ostvario je nedovoljan napredak i kada je reč o ekumenizmu.

– Dijalog između verskih zajednica započeo je tek posle smrti Jovana Pavla Drugog, ali Ruska pravoslavna crkva u njemu vidi jednog od najvećih poglavara Rimokatoličke crkve jer je bio zastupnik konzervativnog morala, što odgovara i pravoslavlju – naglašava Tucić.

Za mir na Balkanu

Živica Tucić ocenjuje da se papa Jovan Pavle Drugi zalagao za mir na Balkanu.

– Kao čoveka religije, nesumnjivo ga je pogađalo krvoproliće u sukobima na prostoru bivše SFRJ, a kao Sloven poznavao je pravoslavlje – kaže Tucić.