Načelnik niške Infektivne klinike: Ne usuđujem se da kažem da omikron nagoveštava kraj pandemije 1Foto: Screenshot/youtube

U Nišu je evidentiran rekordan broj novozaraženih od početka epidemije korona virusa, u zdravstvenim ustanovama ima svih lekova i vakcina, ali se građani jako malo vakcinišu, upozoravaju nadležni za Danas.

Prema podacima Doma zdravlja, u Nišu je ove sedmice, dva dana zaredom, registrovan najveći broj novozaraženih od početka epidemije.

U ponedeljak ih je bilo 630, u utorak 639, a prethodno je najveći dnevni broj novoobolelih bio 411, i registrovan je 12. januara.

U ponedeljak se u kovid ambulante Doma zdravlja javilo 2.518 pacijenata, a u utorak njih 2748.

Nakon što su sve tri kovid ambulante radile do ponoći, prekjuče je otvorena i četvrta.

„Epidemiološka situacija u Nišu je znatno pogoršana, a broj pregleda svakodnevno raste. Nažalost, vakciniše se veoma mali broj ljudi. U toku prošle sedmice vakcinisan je samo 2041 pacijent, a u sedmici pre nje- 2181. Uopšte, u toku jedne sedmice vakciniše se oko 2100 građana, bez preteranog rasta ili pada“, kaže direktor Doma zdravlja Milorad Jerkan.

Steva Stanišić, načelnik odeljenja intenzivnog lečenja na Klinici za infektivne bolesti, upozorava da u bolnici “uglavnom završavaju nevakcinisani”.

Novi Klinicki centar u Nisu
foto BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC

Podaci jasno pokazuju da uglavnom nevakcinisani dospevaju i do respiratora ili jače kiseonične potpore.

On kaže da je broj pacijenata itekako povećan, ali da se omikron soj nešto češće leči ambulantno i kod kuće nego prethodni sojevi.

Forme bolesti su nešto lakše, pa je zato i “noćna mora” svakog lekara- respiratorna insuficijencija, koja je odnela dosta života, u ovom trenutku ređa.

„Uprkos tome, ne usuđujem se da prognoziram da omikron soj nagoveštava kraj pandemije, već smo imali prognoze koje se nisu ostvarile. Činjenica je da virusi vremenom razviju sojeve koji su manje patogeni, a činjenica je i da je populacija imunološki spremija za susret sa omikronom nego sa prethodnim sojevima, jer je vakcinisana ili prokužena. Ali, nije još gotovo“, kaže Stanišić, inače infektolog i anesteziolog.

On dodaje da je njegova najveća zamerka Kriznom štabu što, uprkos dramatičnom povećanju broja obolelih, ne donosi efikasne mere, već pristaje da bude pokriće za političare.

Političari jesu povukli neke dobre poteze- nabavili su vakcine i lekove, ali ne smeju da upravljaju epidemijom, na osnovu nemedicinskih parametara, kakvi su ekonomski ili neki drugi, kaže.

„Krizni štab bi stalno morao da ima u vidu da “ako ne platimo na mostu, platićemo na ćupriji”. Pacijenata će biti sve više, bolnice će biti sve punije. A koliko košta lečenje jednog našeg pacijenta? Pa, slušali smo da “molnupiravir” košta 700 evra, a “regen kov” oko 2000 evra“, kaže Stanišić.

U niškom Univerzitetskom kliničkom centru kažu da raspolažu svim lekovima koji se koriste u lečenju kovida 19, među kojima i „molnupiravirom”, koji je kreiran isključivo za lečenje kovida 19, a koji Srbija odnedavno uvozi.

UKC ima i „remdesivir“, takozvani „skupi Trampov lek“, koji se daje intravenozno, a bez kojeg, kažu u toj ustanovi, „nije ostao nijedan njihov pacijent“.

I u Domu zdravlja tvrde da imaju dovoljne količine “molnupiravira“.

Pacijentima se, u skladu sa indikacijom, daje i antivirusni lek “favipiravir”.

U Srbiji još nisu registrovana monoklonska antitela koja blokiraju omikron soj

„Na našoj klinci imamo i monklonska antitela- “ bamlanivimab” i “ regen kov”, koji blokraju virus tako što se vezuju za spajk protein, odnosno za kukice kojima se virus kači za repiratorne ćelije. Međutim, postoji bojazan da ovi lekovi neće biti dovoljno efikasni jer je omikron soj mutirao upravo na spajk proteinu. Postoje u svetu i monoklonska antitela koja blokiraju i omikron soj, ali ona kod nas još uvek nisu registrovana“, kaže Stanišić.

On dodaje da praksa pokazuje da su svi antivirusni lekovi koji se koriste u lečenju kovida 19 najefikasniji ukoliko se daju u periodu od 24 do 48 časovaod početka bolesti, a najviše u prvih pet dana.

Svaki lek bolje deluje kada se da na početku, dok bolest još nije napravila veću štetu u organizmu, od antibiotika do antivirusnih lekova, kaže on.

Fajzerovog “pakslovida” još nema 

U UKC Niš kažu da Fajzerov “pakslovid”, antivirusni lek koji je takođe kreiran samo za kovid 19, još nije stigao u Srbiju, a da će ga “onog momenta kada ga bude bilo u bilo kojoj ustanovi u Srbiji, biti i u niškom UKC”.

Prema okončanoj studiji, “pakslovid” je sprečio teške oblike bolesti ili smrt kod više od 85 odsto pacijenata, po čemu je značajno efikasniji od ”molnupiravira”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari