Najveće evropsko komunikološko udruženje ECREA podržalo Filozofski fakultet u Novom Sadu 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)

Najveće evropsko komunikološko udruženje, Evropska asocijacija za komunikološka istraživanja i obrazovanje (ECREA), izrazilo je podršku zaposlenima na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu zbog pretnji i pritisaka kojim su izloženi.

„ECREA je duboko zabrinuta zbog činjenice da su zaposleni na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu izloženi raznim pretnjama i zastrašivanju iz više izvora, kako unutar tako i van Univerziteta, sa namerom ugrožavanja akademskih sloboda“, navedeno je u saopštenju.

Pozvali su upravu Univerziteta da bude aktivna u odbrani i promovisanju akademske slobode svojih kolega, a vlasti u Srbiji su pozvali da podrže slobodu izražavanja.

ECREA okuplja 3.000 članova koje čine istraživači i profesori novinarstva, komunikologije i medijskih studija.

Nastala je 2005. godine spajanjem Evropske komunikološke asocijacije i Evropskog konzorcijuma za komunikološka istraživanja.

ECREA danas organizuje rad u 25 tematskih sekcija, pet privremenih radnih grupa i tri stalno mreže, među kojima je i Mreža za centralnu i istočnu Evropu.

Studentski parlament Filozofskog fakulteta podneo je Etičkoj komisiji tog fakulteta prijavu protiv profesora Dinka Gruhonjića zbog navodnog govora mržnje.

Gruhonjića su optužili za govor mržnje na osnovu montiranog video snimka sa tribine u Dubrovniku od pre godinu dana, gde je on navodno veličao ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata, što je profesor oštro demantovao i podsetio da je celu svoju novinarsku i profesorsku karijeru proveo kao dosledni borac protiv nacionalizma i protiv veličanja politike ratnih zločina u regionu.

Gruhonjić je primio brojne pretnje smrću, a na ulazu u zgradu u kojoj živi s porodicom mu je ispisan grafit koji direktno poziva na njegovo ubistvo.

Dinko Gruhonjić je na jednom skupu nedavno rekao da ima potpuno pouzdanu informaciju da su se članovi Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu sastali sa visokim funkcionerom Srpske napredne stranke u jednom novosadskom restoranu.

Dodao je da je taj sastanak održan neposredno pre početka blokade Filozofskog fakulteta, koja je trajala od četvrtka, 28. marta, do nedelje, 31. marta.

Kako su mediji izvestili, u blokadi Filozofskog fakulteta učestvovale su i osobe koje nisu studenti, kao i mnogi koji nisu studenti Filozofskog fakulteta.

Pojedini mediji i opozicione partije su tvrdili da su u blokadi učestvovali i radnici javnih i komunalnih preduzeća u Novom Sadu.

Jedan od učesnika blokade je u zgradu Filozofskog fakulteta upao u majici sa likom Milorada Ulemeka Legije.

Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora zbog atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, na još 40 godina zbog ubistva nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i na 15 godina zatvora zbog pokušaja atentata na nekadašnjeg opozicionog lidera Vuka Draškovića.

Filozofski fakultet se nalazi u Ulici Zorana Đinđića, a pokojni premijer je bio i zaposlen na tom fakultetu.

Taj mladić u majici sa Legijinim likom je nosio transparent „Moj sinko samo nikad kao Dinko“.

Blokada je ukinuta u nedelju, 31. marta popodne, kada je pred fakultet došao rektor Dejan Madić, zajedno sa dekanima Fakulteta tehničkih nauka Borisom Dumnićem i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrikom Dridom.

Oni su podržali studentske zahteve i optužili Gruhonjića za govor mržnje, tako što je rektor Madić čitao rečenice iz Gruhonjićevih publicističkih kolumni, izvađene iz konteksta.

Gruhonjić je takav postupak rektora prokomentarisao rečima da mu je „ispod akademske časti“ da komentariše rektorove izjave i poručio da će se videti ko u stvari treba da ide pred etičku komisiju – rektor ili on.

Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu najavio je da će se blokada nastaviti ukoliko Gruhonjić ne dobije otkaz.

Rektor Dejan Madić na sastanak sa studentima koji su blokirali fakultet nije pozvao dekanicu Filozofskog fakulteta Ivanu Živančević Sekeruš, što je ona oštro osudila.

Dekanica je kazala i da ne želi da razgovara sa studentima koji postavljaju ultimatume i podsetila da postoje jasne procedure na univerzitetu na osnovu kojih neki profesor može dobiti otkaz, ali da se u te procedure ne ubrajaju ultimatumi.

Filozofski fakultet i Gruhonjić dobili su brojne izraze podrške solidarnosti kolega iz Srbije, regiona, Evrope i sveta.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari