Foto: Danas/A. L.Blokada Filozofskog fakulteta od četvrtka do nedelje u Novom Sadu pokazala nam je da u ovoj zemlji i najgluplji plan, uz doduše svesrdnu pomoć državnih institucija, uspeva. Barem na neko vreme.
Dinko Gruhonjić, novinar i osnivač Nezavisnog društva novinara Vojvodine, po potrebi se periodično proklamuje kao najveći domaći izdajnik.
Ovaj put uz pomoć montiranog snimka sa prošlogodišnjeg festivala Rebedu u Dubrovniku postao je ustaša ili barem njihov ljubitelj. Istrgnuta mu je izjava iz konteksta kako „ima lepo ime Dinko kao Dinko Šakić“, ustaški zločinac.
U najvećoj hajci koju do sada preživljava, ovaj put je konkretno napadnuta (pored već standardnih pretnji ubijanjem, kao i ispisivanja pretećih grafita na ulazu zgrade gde živi) i njegova akademska karijera, zbog čega je posledično, morao da strada i najstariji novosadski fakultet gde je zaposlen.
Pred početak nove izborne kampanje, rebrendiranje Gruhonjića kao novoustaše obnarodovao je ko drugi nego Milenko Jovanov u Narodnoj skupštini, prvi glas većine klevetničkih misija Srpske napredne stranke.
U huku rasplamsalih režimskih tabloida koji su krenuli u javno čerečenje, pojavljuju se tako i nezadovoljna predsednica Studentskog parlamenta, student prorektor i student prodekan, koje do sada u ovom kontekstu nismo imali prilike da vidimo.
Najavljuju blokadu FF ako profesor koji „širi mržnju“ i „duboko diskriminiše studente na nacionalnoj i verskoj osnovi“ ne dobije otkaz.
Prijavu su podneli Etičkoj komisiji fakulteta koja je odmah i zakazala sastanak 2. aprila.
No, nezadovoljni studenti nisu hteli da čekaju institucionalni rasplet (svakako ovo telo, kao uostalom ni dekanica, ne mogu da Gruhonjiću daju otkaz na osnovu ove prijave, a da pri tome ne pogaze niz zakona ove zemlje) jer scena je već bila postavljena.
Upad na fakultet organizovali su student prorektor Damjan Vakanjac, za kog kažu da je buduća SNS nada, predsednica Studentskog parlamenta Ivana Macak, inače četvrta na listi Ruske stranke na prethodnim pokrajinskim izborima i student prodekan Nemanja Vujić, takođe budući mladi lider, koji se doduše kada je đavo odneo šalu kolegama pravdao da on ipak sa blokadom i nema neke veze.
Plan ambicioznih studenata skovan je na sastanku sa vojvođanskim vrhom SNS na think tank-u u novosadskom kafiću Borsalino.
Treba istaći i da Studentski parlament FF ne funkcioniše od avgusta, od kada nema kvorum, ali to Macak ne usporava u namerama da sebe predstavlja kao glas svih studenata.
Prošle godine devet od petnaest članova parlamenta predaje inicijativu za smenu predsednice i studenta prodekana nezadovoljni funkcionisanjem ovog tela. Sve sednice parlamenta, od septembra su zakazivane kao „hitne elektronske“ i na istim nijednom nije glasalo dovoljno članova da bi se odluke usvojile.
Sa druge strane, rektor Dejan Madić nije se ni pojavio na sednici Senata dan pre blokade na kojoj je dekanica Ivana Živančević Sekeruš upozorila šta će se dogoditi, a to pitanje nije ni uvršteno u dnevni red.
Kolegijalno sasvim.
Sve je tako bilo pripremljeno za blitzkrieg koji je počeo u četvrtak. Samo letimičan pogled na „ogorčene studente“ tog dana bio je dovoljan za zaključak da tu kolega sa FF baš i nema, a nema baš ni studenata kao takvih.
Svako ko je jednom ušao u FF zna da su tamo većinom koleginice, a i ako sretnete kog kolegu, on obično nije nabildan, istetoviran i ne nosi majice na kojima piše „Sloboda ili smrt“.
Upravo suprotno, to su većinom neki mršavi tipovi sa landaravim košuljama, malo duže kose, spuštenih pantalona i kako bi Štulić rekao: „Muda im zaprašuju cestu“.
Dakle, tu je bilo, sem pomenutih studenata i budućih lidera, još i profesionalni razbijači opozicionih okupljanja poput eko-četnika, čiji se predstavnik pojavio (gle čuda!) i kao čuvar pretećeg grafita ispred Dinkovog ulaza nekoliko dana pre, razni desničari, omadina SNS-a, a bome i radnici javnih preduzeća.
Prepoznati su putari.
U maršu prema fakultetu „uniženi studenti“ pevali su „Izađi mala“ što je najavljivalo redikuloznost čitave akcije i susramlje (po srpski „krindž“) se polako već uvlačilo u učesnike događaja koji su to morali gledati sa zrnom razuma u sebi.
Kada je pred upad na fakultet govor održao „zabrinuti komšija“ sa Limana, koji je takođe kao i eko-četnik (gle opet čuda!) provocirao okupljene ispred Dinkovog ulaza kada su krečili pomenuti grafit, te za mikrofonom iskritikovao redom Gruhonjića, medije, fakultet, ali i izvređao kompletan Liman kao takav, glupost je već bila konstatovana i kod samih organizatora.
Vakanjac je tako morao ponovo da izađe na scenu i ogradi se od komšijinih reči vezanih za Liman.
A kada su svi zajedno upali sa majicama sa likom Legije u visokoobrazovnu ustanovu koja se nalazi u Ulici Zorana Đinđića i na kojoj je ubijeni premijer predavao, te sve to na Univerzitetu koji dodeljuje nagradu koja nosi njegovo ime, glupost je ovladala čitavim ovim spektaklom.
To se odmah prepoznalo i na izlaznim vratima koja su pobunjenici u jednom momentu blokirali, pa kad je profesor Željko Marković, jedva i uz naguravanje izašao napolje, za deset minuta na režimskim portalima bio je „profesor nasilnik“.
Ubrzo je neko (možda glupost lično, plašeći se za svoju bezbednost) organizatorima dojavio da u zgradi verovatno ima na desetine ili stotine ljudi koji nisu izašli napolje i da upriličuju moguće jednu od najvećih talačkih kriza u istoriji ove zemlje.“Studenti“ su onda saopštili kako svi mogu da izađu, ali nakon toga ne i da se vrate.
Profesor Marković, nažalost, na portalima je ostao nasilnik i do danas.
Režimski tabloidi tih dana redom su vređali profesore FF, opisujući im čak i facijalne ekspresije, dok su oni kao i dekanica, dobijali na hiljade uvredljivih poruka i pretnji, među kojima su i one smrću, jer su „podržali Dinka“.
(Ne)reakcija tužilaštva koje nije videlo mesta za prekršajno i krivično gonjenje, iako je jasno da su unutra pre svega nepoznati mladići, a ne uznemireni studenti FF, ostavljeni sa svom imovinom ove ustanove i hiljadama strogo poverljivih ličnih dokumenata generacija studenata, još jednom je potvrdila da pravda u Srbiji kad nije jadna onda je selektivna.
Policija je legitimisala učesnike i otišla.
Ovim je dato vremena da Gruhonjića napadnu i svi drugi zainteresovani, poput gradonačelnika Novog Sada, ali I predsednika Vučića lično, a da ustaše postanu i čitava opozicija, nevladin sektor i naravno ProGlas.
Rektor Dejan Madić koji se nije oglašavao tokom blokade ukazao se u nedelju sa Titovom parolom kako su „studenti u pravu“.
Prozvao je Gruhonjića, ali ne zbog snimka koji je i podnet Etičkoj komisiji kao dokaz za „govor mržnje“, nego tekstova od kojih su neki stari dvanaest i više godina. Referisao se da podaci o onome o čemu priča postoje u Matici srpskoj, što znači da se u ovom poslednjem napadu na Dinka kopalo duboko i udruženo.
Tako je Gruhonjić od ustaše postao pre svega u mrzitelj Srba i pravoslavaca, pogotovo mladih i onih koji dolaze u Novi Sad.
Uz sebe, rektor je poveo dekana Fakulteta tehničkih nauka Borisa Dumnića i dekana Fakulteta sporta i fizičke kulture Patrika Drida.
Od dekanice Filozofskog nije bilo ni traga, dapače, uz osmeh na licu, rektor je objasnio kako se sa njom nije ni čuo.
Zanimljivo, sva trojica pomenutih, na prethodnim izborima su bili na listi javnih ličnosti koji podržavaju Aleksandra Vučića. Smajli.
Ipak, epilog predstave trebalo je da vide samo režimski mediji koji su jedini obavešteni o ovom sastanku.
Ali slavlje su pokvarili novinari 021 i N1. Pre toga, „studenti“ su malo promenjeni, uljuđeni i doterani, nije više bilo Legije i četničke ikonografije. Energično su tapšali rektoru i mahali indeksima, što je valjda dokaz da studiraju.
To što je kolega novinar video da indekse na gomili unose u fakultet pre sastanka i događaja za medije, pridodaćemo šeprtljavoj organizaciji od samog početka.
Na kraju, od cele revolucije i odbrane dostojanstva, student prorektor se medijima požalio kako je kolega Žarko Bogosavljević sa 021 na dan upada na fakultet počašćen njihovim kiflicama, pa ih je posle kritikovao na mreži X. Što je rektor okarakterisao kako je novinar „ubačeni element?!“.
Tu se nije zaustavio i dodao je da treba da ga bude sramota, a kada ga je kolega upozorio da targetira novinare, dobacio mu je da ga tuži. Dijalog u koji se ne može poverovati ako se ne čuje.
Da li je rektor došao da izvadi situaciju ili da joj nadoda još malo institucionalizma pred naredne okršaje sa FF, pokazaće se uskoro. Demonstranti su kako kažu „privremeno“ napustili zgradu i vratiće se ako se njihov zahtev ne ispuni. Sa druge strane, Etička komisija samo je potvrdila tezu iz prve rečenice ovog teksta, odnosno konstatovala da je prijava manjkava.
Umesto originalnog snimka sa festivala u Dubrovniku studenti su dostavili onaj montirani predizborni politički pamflet, pa imaju 30 dana da podnesu validnu prijavu.
Jasno je već sada, da pre svega na Gruhonjićevu žalost, ova hajka na njega neće prestati do početka izborne tišine.
Ako ga i oteraju sa fakulteta to neće učiniti njegovi studenti, koji za sve ove godine nisu imali niti jednu pritužbu na njegov rad, nego vrh vlasti koji u proterivanju profesora koji se usude upućivati kritike, uživaju još od devedesetih. Pitanje je još samo da li će usput i dalje biti cipelaren Filozofski fakultet koji je u svojoj sedamdesetoj jubilarnoj godini doživeo i svoju najveću sramotu.
Ostavke su iz protesta zbog ponašanja Rektorata u ovom sramoćenju jedne svoje članice dale prorektorka za nastavu i tri članice Odbora za rodnu ravnopravnost Univerziteta.
„Privremeno“, Gruhonjića i FF odbranio je manji deo hrabrih profesora i studenti FF, ali zaista, koji su se okupljali na skupovima podrške pre i za vreme trajanja blokade. Bilo bi dobro da nam je ove sramote dovoljno, beše ono da je Sokrat popio otrov jer je lažno optužen da kvari omladinu, ali Atinjanima nije bilo bolje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
