Dokaze koji terete advokata Radovana Štrbca u optužnici za pranje novca odbeglog narko-šefa Darka Šarića, Tužilaštvu je dostavila Služba za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije (UKP), rečeno je u prekjučerašnjoj polemici pred Specijalnim sudom. Naime, odgovarajući Štrbcu, koji je za sudskom govornicom osporio da dokumenta iz njegovog računara pokazuju da se dogovarao o „prikrivanju prljavog novca“, postupajući tužilac Saša Ivanović rekao je da je sve što je našla SSIM predočeno sudskom veću, koje jedino može da utvrđuje šta je dokaz.
Ova polemika, u vezi s ugovorom za kupovinu preduzeća Jedinstvo iz Gajdobre, zanimljiva je u svetlu pretkrivičnog postupka za odavanje službene tajne, koji vodi Specijalnom tužilaštvo, a kojim su obuhvaćeni Štrbac, ali i bivši zamenik načelnika SSIM Boris Gara.
U tom postupku se bivši šef kabineta ministra policije Branko Lazarević tereti da je Štrbcu prenosio informacije koje je dobio upravo od Gare. Prema pisanju medija Gara je, pošto SSIM nije imala načelnika, praktično obavljao rukovodeću dužnost u ovoj službi. Prijavom je obuhvaćen i odbegli Rodoljub Radulović, optužen da su brodovima njegove kompanije Šarićevi ljudi švercovali kokain, a koji je takođe imao kontakte sa Lazarevićem. Na saslušanju Štrbac je negirao da je od Lazarevića dobijao službene podatke kao i da ga je podstrekivao na to.
O „curenju podataka“ iz istrage nedavno je za Danas Pravo govorio u svojstvu predsednika Advokatske komore Srbije i Lazarevićev branilac Dragoljub Đorđević. On je ukazao da se Majkl Devenport, šef Delegacije EU u Srbiji, dan nakon saslušanja Lazarevića, Gare i Štrbca, oglasio ukazujući da je zabrinjavajuće curenje poverljivih podataka.
– Curenje informacija odavno predstavlja veliki problem institucija bezbednosti u Srbiji, kaže za Danas Predrag Petrović, istraživač i izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
– BCBP je u svom istraživanju o korupciji za pretprošlu godinu to identifikovao kao veliki rizik od korupcije, koji postoji u policiji i BIA. Razlozi curenja su različiti – politički i ekonomski, a može doći i do slučajnog odavanja tajni. Problem je što se u bezbednosnim institucijama stvaraju grupe ljudi koji se međusobno drže i štite, a odgovorni su direktno političarima zahvaljujući kojima su tu gde jesu. Pa, ako je razlog curenja politički, onda zapravo i nema ko da ih kazni jer je sistem partokratski. A kad druga partija dođe, i ona radi po sličnom principu. Dakle, mehanizam je isti. Do slučajeva većeg curenja informacija javnost doznaje kad se dve partije zapravo sukobe. Na ovaj način curenje informacija postaje zapravo plansko plasiranje (dez)informacija, zaključuje Petrović.
Osim zaključka o zloupotrebi političke kontrole nad službama bezbednosti, na koju ukazuje sagovornik Danasa, treba imati u vidu i moguće pravne posledice. Moguće je da bi eventualni sudski postupak Lazareviću i Gari, mogao da utiče na osporavanje čitavog dokaznog materijala u procesu za pranje novca (inače grupi sastavljenoj od advokata i privrednika). Takođe je moguće i da u slučaju žalbe eventualne presude budu oborene, kao što se to dogodilo u Ljubljani, na suđenju slovenačkom ogranku Šarićeve grupe, zato što su dokazi prikupljeni nezakonitim prisluškivanjem.
Nereagovanje
– Da informacije cure iz policije u slučaju Šarić odavno se znalo ali se nije reagovalo da se ne bi narušila politička stabilnost. Zato je, između ostalog, američka DEA sarađivala na slučaju „Šarić“ sa BIA, a ne sa policijom, što bi bilo mnogo prirodnije. Tek kad je ovaj slučaj mogao da posluži u svrhu političke borbe, šira javnost je saznala za njega, kaže Predrag Petrović.
Posrednici
Ključni problem je što gotovo svako curenje informacija prolazi nekažnjeno, Ili se, što je još opasnije i apsurdnije, za curenje informacija optužuju novinari koji su samo zapravo posrednici toga, ističe Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
