Položaj starijih u Srbiji je izuzetno težak i za mnoge od njih beznadežan. Ovakvo stanje posledica je opšteg siromaštva društva kao i sve veće krize tradicionalnih moralnih vrednosti koja naše društvo zadnjih par decenija prožima.
Najveći broj starijih prima mizerno male penzije, koje su nedovoljne da bi obezbedile, često i golu egzistenciju, a često su primorani da svojim finansijama izdržavaju već odrasle potomke, kaže za Danas zamenica Zaštitnika građana Vladana Jović.
* U čemu se vidi njihov položaj? Da li su i u kojoj meri narušena njihova prava kao građana?
Nizak životni standard uzrokuje narušavanje prava, pre svega iz oblasti ekonomske, socijalne i zdravstvene zaštite. Često su lekovi ti koje sami sebi ukidaju kako bi obezbedili hranu i platili komunalne usluge. Participacija za mnoge od tih neophodnih lekova za njihova primanja je često suviše velika. Rešavanje zdravstvenih problema koji su svakodnevica u tom životnom dobu je otežano a često i izuzetno teško. Smanjenje zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti često onemogućava svim građanima a posebno starijima odgovarajuću zdravstvenu zaštitu. Potrebe za socijalnim uslugama su velike jer su stariji sugrađani sve usamljeniji i sve slabiji a kompleksne zdravstvene tegobe onemogućava im da se samostalno brinu o sebi. Nažalost socijalne usluge su u svom rudimentu i nedovoljno i neravnomerno su raspoređene na teritoriji Srbije. Pored nedovoljno sredstava koje lokalne samouprave ulažu u razvoj istih, migracije mladih iz ruralnih sredina ka gradovima ili pak van zemlje, u potrazi za poslom, dodatno otežavaju život starijih sugrađana u tim sredinama. Stanovništva je tu sve manje, posebno mladih, samim tim ni potrebne podrške.
* Da li se stariji ljudi obraćaju Zaštitniku građana i zbog čega?
Starija lica se obraćaju Zaštitniku građana, ali ne u meri koja bi pokazala težinu problema sa kojima se suočavaju. Oni su nedovoljno informisani o svojim pravima, kao i o tome kome i gde se mogu obratiti ako su im prava uskraćena. Istrošeni svakodnevnom borbom sa zdravljem i egzistencijom, često nemaju ni snage da se bore za svoja prava, niti veruju da mogu šta da promene. Navikli su da ćute i da se mnogo ne žale jer se osećaju kao teret deci koja već vode tešku bitku za svoju egzistenciju i egzistenciju svoje dece. Neretko pritužbe podnose preko dece i one se, uglavnom odnose, na ostvarivanje ili povredu prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i socijalne zaštite. Iako je po različitim istraživanjima nasilje u porodici prema ovoj populaciji dosta rasprostranjeno, o čemu govore i podaci zvaničnih institucija (policija, centri za socijalni rad), retke su pritužbe koje ukazuju na isto.
* Da li Zaštitnik građana postupio u skorije vreme po prijavi koja se tiče ugroženih prava starijih osoba?
U kontinuitetu postupamo po pritužbama na ugrožavanje prava starijih i to najčešće u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, te je poslednjih godina ovaj organ uputio nekoliko značajnih sistemskih preporuka u ovoj oblasti, Fondu PIO. Većina njih je ispoštovana i ostvarena je dosta efikasna saradnja u ovoj oblasti, sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Takođe česte su pritužbe na prava iz socijalne zaštite. Jedna od poslednjih značajnih preporuka sistemskog karaktera upućena je Gradskoj upravi grada Beograda. Zaštitnik građana postupio je po pritužbi u kojoj je pritužilac ukazao na povredu prava na uslugu socijalne zaštite – pomoć u kući. Naloženo je da pritužiocu i ostalim građanima kojima je pravo na uslugu pomoć u kući priznato rešenjem nadležnog organa, Gradska uprava obezbedi pružanje navedene usluge, kao i da se budućim korisnicima navedena usluga pruži bez odlaganja po pravnosnažnosti rešenja.
* Šta je neophodno da bi se poboljšao položaj starijih?
Međugeneracijska solidarnost je osnov daljeg razvoja svakog društva. Neophodno je da država i društvo prepoznaju značaj moralnih i intelektualnih vrednosti koje nose naši stariji, da shvate da starije generacije nisu naš teret već bogatstvo. Prioritet države mora biti obezbeđivanje dostojanstvenog i kvalitetnog život starijima, kroz promociju aktivnog starenja, razvoj servisa podrške u socijalnoj zaštiti, i razvoj preventivne zdravstvene zaštite starije populacije. Poseban fokus treba biti borba i prevencija demencije i šećerne bolesti, ali i drugih bolesti koje najčešće prate starenje. Ovo je jedna multi sektorska akcija koju moraju svi relevantni državni i lokalni akteri da razviju i sprovode. Zato je neophodno što pre izraditi Nacionalnu strategiju za starije koja bi planski osmislila kako najefikasnije, sa najmanje utrošenih sredstava i sa što većim uključivanjem same populacije za koju se strategija pravi, da se razviju politike kao i da se iste sprovedu.
I država i društvo moraju biti svesni da demografska kretanja kako u svetu tako i kod nas idu u pravcu sve starijeg društva, i da ukoliko se ova činjenica na vreme ne spozna kao bitan faktor u ekonomskih, socijalnih i obrazovnih politika, ekonomski razvoj društva biće sve upitniji, siromaštvo društva sve veće a što naravno za sobom direktno utiče i na lepezu prava građana i nivo ostvarivanja istih.
Savet za starije osobe
* Najavili ste osnivanje posebnog Saveta starijih osoba. Čime će se baviti i šta mislite o najavama Grad Beograda da osnuje isti Savet?
Savet Zaštitnika građana za starije, imaće savetodavnu ulogu. Cilj je da pomogne instituciji Zaštitnika građana tako što bi ukazivao na realne problem sa kojima se susreću naši stariji građani, čime bi isti postali vidljiviji, te kroz delovanje ove institucije i saradnje sa drugim nadležnim organima omogućilo efikasniji rad na unapređivanju ostvarivanje prava starijih lica. Smatram da je ideja Grada Beograda da osnuje ovaj savet odlična, jer se na taj način unapređuje participacija građana u donošenju odluka i aktivnostima Grada koje se odnose na usluge ovoj grupi građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
