“Našim pi.kama hvala!”: Jedna od poruka beogradske izložbe “Ovo je mural” 1Foto: J. Diković/Danas

Kada uđete u Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), na zidu naspram čeka vas ženski polni organ koji krvari, a s obe strane vagine piše “Našim pi.kama hvala!”.

Ovo je delo umetnice Jelene Jaćimović Jaćim i deo je vrlo interesantne izložbe “Ovo je mural”, koju možete pogledati do 14. jula.

Izložba je inicirana debatom u javnosti o mestu, funkciji i ulozi slike u javnom prostoru, a sve povodom spomen-crteža na uglu Njegoševe i Ulice Alekse Nenadovića, koji je posvećen haškom osuđeniku Ratku Mladiću.

Taj crtež pokrenuo je javnost da se podeli, odnosno odredi za ili protiv “murala”.

“Našim pi.kama hvala!”: Jedna od poruka beogradske izložbe “Ovo je mural” 2
Foto: J. Diković/Danas

Tim povodom u novembru 2021. u CZKD-u održan je razgovor “Ono nije mural”, u kojem su učestvovali Darinka Pop Mitić, Jelena Jaćimović Jaćim, Miloš Miletić (Kurs) i Milica Pekić, uz moderaciju urednika Likovnog programa CZKD-a Dejana Vasića.

Tvrdnjom da ono nije mural, ukazano je da ta predstava nije ono šta se tvrdi da jeste – umetničko delo.

Namera je bila da se u razgovoru otvori pitanje dometa (i ograničenja), kao i potencijala reprezentacije u urbanom pejzažu i njegove simboličke kapitalizacije za različite političke narative.

Sad su umetnici Darinka Pop Mitić, Jelena Jaćimović, Darija Radaković, Siniša Ilić, Mark Brogan, Vladimir Miladinović, Kurs (Miloš Miletić i Mirjana Radovanović), Vladan Jeremić i Rena Redle, A.M i B.D, zajednički izveli murale u Paviljonu Veljković na izložbi “Ovo nije mural”.

Jedan od radova na izložbi je stencil “Minimalni konsenzus” Darije S. Radaković:

SRBIJA DA PRIZNA GENOCID
SRBI DA PRIZNAJU GENOCID
I DA PLATE RATNU ODŠTETU

Tu je i gvaš na zidu “Brda u mraku izgledaju ravno” Marka Brogana, koji je, kako je i sam naveo, ovim delom hteo da ukaže na činjenicu da masovne grobnice često mogu biti mesta ležerne šetnje tokom koje nismo svesni šta se nalazi ispod naših nogu.

“Slika se odnosi na događaje od 10. do 14. jula 1995. godine u Srebrenici, kada je 10.000 muškaraca i dečaka bosanskih Muslimana pobeglo pešice u Tuzlu kroz šumu, kako bi se sklonili od nadolazećih srpskih snaga. Grupu su pratile i razdvajale srpske snage koje su ubijale one koje su zarobile. Muškarci i dečaci u šumi, zajedno sa onima koji su sistematski ubijani u Bratuncu sahranjeni su u masovnim grobnicama. Slika tumači ilustraciju iz priče Branka Ćopića “Ježeva kućica”, koja je takođe smeštena u šumu i alegorijski upućuje na krizu izlaska Jugoslavije iz Istočnog bloka, kao i na pretnju koja je pratila ovaj izlaz, odnosno hajku na Ježa, koju sprovode Lisica, Vuk i Vepar”, kaže autor.

“Našim pi.kama hvala!”: Jedna od poruka beogradske izložbe “Ovo je mural” 3
Foto: J. DIković/Danas

Videćete i delo na kome A. M. i B. D. prosipaju tri boje na deponiji u Vinči u čast Roberta Smitsona, Jaspera Johnsa, Igora Grubuća, grupe Led Art… i svih ljudi koji su izvodili akcije na “muralu” Ratka Mladića u Njegoševoj ulici.

Na izložbi možete pogledati i prvu epizodu serijal “Heroji i izdajnici”, koji je emulacija kolumni Borke Pavićević, a koji referiše na “mural” Ratka Mladića.

Ovaj serijal čine razgovori s publikom, niz tematskih intervjua, arhivski materijal CZKD-a i igrani i animirani segmenti, prateći temu “heroja i izdajnika” od diskursa devedesetih do danas.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.