Saslušana Jelena Jaćimović, jer je “izazvala revolt građana i slučajnih prolaznika” bacanjem jaja na Mladićev mural

Naime, u prijavi se navodi da su Jaćimović policijski službenici Odeljenja za javni red i mir Đorđe Veljović i Miloš Ratković zatekli kako “baca jaja u pravcu stambene zgrade što je izazvalo revolt građana i slučajnih prolaznika”.

Jaćimović se tereti za drsko ili bezobzirno ponašanje, član 8. Zakona o javnom redu i miru.

Podsetimo, Jelena Jaćimović i Aida Ćorović, takođe aktivistkinja za ljudska prava, privedene su 9. novembra prošle godine nakon što su bacile nekoliko jaja na mural osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, koji se nalazi na uglu NJegoševe i Alekse Nenadovića.

One su brutalno privedene od strane neuformisanih lica, koja tom prilikom nisu želela da pokažu policijsku legitimaciju.

Jaćimović za Danas kaže da nisu samo ona i Ćorović dobile prekršajne prijave, već i drugi akrivisti i aktivistkinje.

“Postoje periodi u godini kada doživljavamo nalet prijava aktivistima i aktivistkinjama. To je odnos države prema solidarnosti i mirovnom aktivizmu, socijalnoj pravdi i stanovanju. Bilo mi smešno kada sam pročitala prekršajnu prijavu, jer u njoj ima gramatičkih grešaka, pritom je nisam dobila celu. Ponovo bih bacila jaja jer je to vid nenasilog protesta i performans”, ističe Jaćimović za naš list.

Na današnjem suđenju, Jaćimović je, najpre, podsetila da je MUP zabranio skup Inicijative mladih za ljudska prava najavljen za 9. novembar ispred Mladićevog murala, te da je ona, zajedno sa Ćorović, spontano došla na ideju da kao aktivistkinje koje se bore protiv fašizma i ratnih zločinaca na nenasilan način iskažu revolt.

“Bilo nam je neprijatno da stojimo tu a da se ništa ne dogodi”, navela je, između ostalog, Jaćimović.

Dodala je da je razlog njenog revolta je njeno aktivističko i antiratno delovanje u sferi umetnosti.

“Tačnije, ja sam se više godina, u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo i sa ljudima koj žive i rade u Srebrenici i Memorijalnom centru u Potočarima, bavila sitraživanjem vezanim za moju izložbu radova koja se tiče njihovih ličnih priča i iskustava, kroz izbegavanje viktimizacije žrtava”, objasnila je pred sudom Jaćimović.

Dodala je da su Ćorović i ona odlučile da privuku medijsku pažnju i iskoriste trenutak da tim nenasilnim aktom bacanjem jaja skrenu pažnju na problem tog zida, koji nije samo komunalni problem, već društveno-politički.

“Odgovornost za taj prikaz portreta osuđenog ratnog zločinca nije trebalo da bude stavljena na stanare i naš revolt je bio usmeren prema državi koja je tu odgovornost ostavila građanima i građankama i dovela ih u opasnost”, rekla je Jaćimović.

Naglasila je da su je nakon što je bacila jaja odvukla dva neuformisana muškarca, te da je mislila da će da je prebiju.

Dodala je da su je odvukli u ćošak ulice Alekse Nenadovića gde je bila uniformisana policija, da je čula neko komešanje oko Aide, a kada su i nju doveli tu, obe su ih sproveli do ugla sa Krunskom a odatle u policijsku stanicu na Vračaru.

Đorđe Popović, branilac Jelene Jaćimović, rekao je sudu da je prekršajni zahtev protiv nje zreo za odbacivanje, jer u prijavi nije navedeno da je bacanje jaja izvršeno prema prikazu osuđenog ratnog zločinca, što je osnovni motiv njenog čina, odnosno da je koristila slobodu izražavanja.

On je, između ostalog, rekao da je do komešanja došlo tek nakon što je veći broj neuformisanih muškaraca nasilno odveo nju i Aidu Ćorović, što će se jasno videti na snimicima koje je priložio sudu.

Nedavno je u Prekršajnom sudu počelo suđenje Aidi Ćorović, isto zbog bacanja jaja, zbog, kako piše u prijavi, drskog ponašanja i vređanja službenih lica tokom privođenja.