Čak 94 odsto građana upoznato je sa postojanjem trgovine ljudima, ali većina njih ne zna da navede više oblika, osim da se radi o prodaji ljudi, navodi se u istraživanju „Prepoznavanje i odgovor na trgovinu ljudima u lokalnoj zajednici“ Centra za istraživanje javnih politika, koje je juče predstavljeno u beogradskom Medija centru.
Kako se ističe, Srbija sve više postaje zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, pri čemu se struktura žrtava menja, pošto je procenat žrtava seksualne eksploatacije sa 89 odsto iz 2004. godine opao na 41 odsto. Međutim, uvećan je udeo radne eksploatacije, prošnje i prinudnih brakova. Ukoliko bi prepoznali situaciju trgovine ljudima, 87 odsto građana bi to prijavilo policiji. Socijalnu distancu, kao otvoreno protivljenje da im žrtva nakon što je izašla iz lanca trgovine ljudima bude komšija izražava petina građana.
Istraživanje je pokazalo da u lokalnoj zajednici ne postoji dovoljno znanja za prepoznavanje žrtava trgovine ljudima i preventivno delovanje. Prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, policija (73 odsto) i sistem socijalne zaštite (21 odsto) najčešće upućuju moguće žrtve trgovine ljudima na ovu instituciju, za razliku od sistema obrazovanja i zdravlja koji nisu uputili nijednu žrtvu tokom prošle godine.
U istraživanju se zaključuje da nisu jasne uloge centara za socijalni rad, kao ni forma saradnje aktera u lokalnoj zajednici da odgovore na izazov trgovine ljudima. „Uloga lokalnih aktera je najvažnija u prevenciji. Kroz lokalne budžete lokalna samouprava može da podrži informativne kampanje za opštu populaciju, ali i one ciljane na informisanje višestruko ugroženih grupa“, navodi se u istraživanju, koje je sprovedeno u Pirotu, Smederevu i Sremskoj Mitrovici.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
