Još zvanično nepotvrđene vesti da centralne banke Rusije, Kine i Brazila poslednjih nedelja ubrzano menjaju strukturu svojih deviznih rezervi u korist dolara, a na štetu evra, samo potvrđuje ranije prognoze ekonomista da pri budućoj utakmici za svetsku rezervnu valutu evro neće igrati ni dosadašnju ulogu jer će se pitanje rešavati na relaciji dolar-juan.
Od 1. juna Kina i Japan međusobnu trgovinu obračunavaju u juanima i jenima umesto kao dosad u dolarima. Promene na tržištu rada Kine i i pad cena nafte na svetskom tržištu, od kojih presudno zavisi zdravlje ruske ekonomije, zabrinulo je, međutim, Evropu ozbiljno jer prema gotovo nepodeljenim mišljenjima analitičara njeno ekonomsko ozdravljenje je usko vezano za zdravlje ekonomija i tržišta Kine i Rusije.
„To što je Nemačka dosad malo osećala krizu, moglo se zahvaliti državama kao što su Kina, Indija, Brazil i Rusija. Te privrede su cvetale, preduzeća i potrošači su kupovali proizvode iz Nemačke. Nikad ranije nije u Kini prodato toliko nemačkih automobila kao prošle godine“, piše nemački nedeljnik Špigl. Ali privreda Kine koja je rasla po stopi od 10 odsto godišnje, ove godine će, strahuje se, zabeležiti rast od 7,5 odsto, a ruski premijer Dmitrij Medvedev zaboravio je na striktnu nezavisnost Centralne banke Rusije i pozvao je da snažnije interveniše na deviznom tržištu u prilog rublji, koja tone pod pritiskom i rasta dolara, ali više pod pritiskom pada cene nafte. Sva ova zastrašivanja sa rusko-kineskog ekonomskog fronta nagone Špigl da zaključi da bi možda „parti u Nemačkoj mogao uskoro da bude završen“.
– Kina gubi svoje prednosti kao država malih plata. Investitori koji su došli u Kinu zbog tih povoljnijih proizvodnih uslova, uskoro će otići. Era Divljeg zapada je za Kinom, i to je dobro – kaže Horst Lehel, profesor na Frankfurtskoj školi za finansije i menadžment i dodaje da se Kina s pravom sa eksplozivnog rasta preusmerava ka stabilnosti. Zasad se novac nervoznih investitora povlači i iz Kine i iz Rusije, pretežno u državne obveznice Nemačke i SAD.
Prema podacima zvanične kineske statistike, prosečna godišnja plata u kineskim gradskim područjima porasla je sa 9.333 juana, koliko je iznosila 2000. godine na 36.539 juana koliko je iznosila 2010. godine. Prvog dana juna jedan dolar je vredeo 6,36958 juana što znači da je prosečna plata iznosila oko 5.736 dolara godišnje ili 478 dolara mesečno. Drugi, zapadni izvori, upozoravaju da sa kineskom statistikom treba biti oprezan, jer u seoskim područjima radnici rade za 200 dolara mesečno, šest i sedam dana u nedelji.
Prema kineskoj statistici, najveće se plate isplaćuju u akcionarskim društvima (44.118 juana), firmama sa stranim kapitalom (41 739 juana), a na trećem mestu su državna preduzeća (38.359). Najveće se plate isplaćuju u Šangaju (66.115 juana) pa u Pekingu (65.158 juana), a na trećem mestu je Zheijang (62.362 juana). Apsolutno najveće prosečne plate primaju zaposleni u stranim kompanijama u Pekingu – prosečno po 100.409 juana godišnje.
U gradskim područjima Kine, tvrdi kineska statistika, žive porodice sa prosečno 2,86 člana, u kojima je radno angažovano 1,49 članova, a tokom prvog kvartala ove godine imale su raspoloživih 6.796 juana po osobi.
Krastavac 3,85 juana, paradajz 6,27
Prema statističkom snimku obavljenom od 21. do 30. maja ove godine cene hrane u Kini (jedan dolar vredi otprilike 6,36 juana) izgledale su ovako: kilogram pirinča 5,41 juan (0,84 dolara), kilogram svinjetine od 24,79 do 24,60 juana, junećeg buta 48,09 juana, jagnjećeg buta 53,83 juana, kilogram krastavaca 3,85 juana, paradajza 6,27 juana, krompira 3,72 juana, jabuka 10,14 juana, banana 5,85 juana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
